Aleksandra devet godina živela u Americi, pa se vratila u Srbiju: "Nije tamo kao kod nas da možeš na kafu kod komšinice!"
Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije procenat mladih koji žele da napuste Srbiju opao je za 10 odsto
Aleksandra Božić je jedna od mnogih povratnika koji su posle nekoliko godina provedenih u inostranstvu odlučili da se vrate u otadžbinu.
- Vratila sam se pre svega zbog porodice i socijalnog života. Živela sam skoro devet godina u Americi, četiri godine u Kaliforniji, četiri u Nevadi i skoro godinu dana u Vermuntu. Tamo sam studirala i nakod studija sam ostala tamo da radim - rekla je Božićeva za 24sedam.
Naglašava da jedna od stvari koja joj je nedostajala dok je bila preko okeana je i neposrednost.
- Socijalni aspekt svakodnevnice je ono što mi je falilo. Tamo sve mora da se planira unapred, pa čak i ručak sa najbližim prijateljima kako biste se uskladili sa obavezama i slobodnim danima. U Kaliforniji sam živela četiri godine u istoj zgradi i nisam poznavala komšije, ne postoji taj momenat kao kod nas kad recimo idete kod komšinice na kafu. Komunikacija sa komšijama je na vrlo površnom nivou. U Kaliforniji je sve prilično udaljeno, niko ne živi na desetak minuta od vas, sve su to vožnje od po pola sata da biste se sastali sa nekim - objašnjava Aleksandra.
Pročitajte još:
Profimedia
Kako kaže Božićeva, u Kaliforniij živi mnogo ljudi koji su iz Srbije došli još četrdesetih godina prošlog veka.
- Uglavnom se naši ljudi u inostranstvu prvo okupljaju u sklopu crkve. U Kaliforniji su crkve svake godine organizovale "Bal Svetog Save" i odziv je bio veliki. U tom periodu kada sam ja bila, pravila se nova crkva. Naši su davali vrlo velikodušne donacije da se ta crkva izgradi, čak i da se donese kamen iz Crne Gore. Poslednjih godina ima sve više naših organizacija koje imaju za cilj okupljanje Srba, a da nisu toliko povezana sa crkvom - ispričala je Božićeva.
Inače, u prethodnom periodu je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) obavila je istraživanje stavova mladih u Srbiji, prema kome je procenat mladih koji žele da napuste našu zemlju opao za 10 odsto.
- Vidimo na raznim stranama neke pozitivne pokazatelje da je interesovanje za odlazak manje, ali i da ljudi koji odlaze imaju sve veću želju da se vrate. Nadamo se da je i korona donela neke trajnije promene. Na svakodnevnom nivou postoji interesovanje ljudi za povratak i tokom ove dve godine koliko traje korona to interesovanje ne jenjava, već naprotiv - kažu iz organizacija "Tačka povratka".
Profimedia
Sprovedena je široka međunarodna studija od strane Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koji je radio procenu kretanja migracija na Balkanu u periodu od 2010. do 2019. godine. Prema tim podacima u periodu od 2015. do 2019. godine u Srbiju je došlo 90.000 visokoobrazovanih više nego što je otišlo.
- Imajući u vidu da vidimo trend vraćanja mladih do 30 godina i visokoobrazovanih, neki zaključak jeste da se vraćaju zbog poslovnih i karijernih prilika, pored svakako i drugih faktora kao što su sociološki, kulturološki i slično. Ta činjenica da se te određene kategorije mladih, visokoobrazovanih vraćaju u Srbiju pokazuju da oni u sve većem broju žele da iskoriste i poslovne prilike koje se pružaju ovde - rekli su za 24sedam iz organizacije "Tačka povratka".
Ljudi koji se vraćaju zbog poslovnih prilika su najčešće iz sveta IT-a, hotelijerstva, ugostiteljstva, kao menadžeri i menadžeri prodaje, pa do direktora kompanija.
Iz "Tačke povratka" saopštavaju da su njihova ciljna grupa uglavnom visokoobrazovani, ali takođe i penzioneri.
- Ciljna grupa su nam svakako visokoobrazovani, a između ostalog podciljna grupa su i penzioneri koji žele da zlatno dobra provedu u Srbiji. Osim toga organizacije koje mi povezujemo i trudimo se da naravimo most između njih su u Srbiji, ali i u dijaspori. Te organizacije uglavnom vode mlade ljudi tj. ljudi koji su u svom piku karijere - kažu iz organizacije.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari