"Kao kučetu mi unesu hleb i nešto malo namirnica": Bolna ispovest bake iz Pirota kojoj su sin i snaja oteli penziju

Kad smo oženili sina, suprug i ja smo rešili da mu ustupimo kuću, a da za nas dozidamo dve sobe i kupatilo uz već postojeći objekat. Od prvog dana snaja nije imala nikakvu komunikaciju sa nama, a razlog tome nismo nikada saznali, međutim, problem je bio to što se i sin polako od nas udaljavao.

Ovako počinje ispovest bake iz Pirota kojoj su navodno sin i snaja oteli penziju.

- Kad je suprug preminuo, ostala sam sama sa malom penzijom. Sin i snaja su imali problema sa poslom i niska primanja, a u isto vreme su školovali dvoje dece - priča starica svoju tužnu ispovest.

Sin i snaha su se zaduživali, a računi za struju i komunalije samo su rasli.

- I ja sam se ponudila da podignem kredit da izmire dugovanja. U međuvremenu sam obolela, pa sam sinu dala ovlašćenje da mi podiže penziju. Kako sam mu dala karticu, više dinar nisam videla, a tome ima već desetak godina. Kao kučetu mi unesu hleb i nešto malo namirnica i ja se snalazim kako znam i umem - ispričala je baka, koja je tražila anonimnost.

Pixabay

Ovo je samo jedna od tužnih priča starih osoba koje zlostavljaju njihovi najdraži, a koju su na terenu zabeležile članice i aktivistkinje Udruženja žena "Lav" iz Pirota i ispričale je Jugmedii.

Udruženje žena "Lav" iz Pirota je u poslednjih nekoliko godina realizovalo brojne projekte koji se bave problemima ranjivih kategorija stanovništva, u koje svakako spadaju stare osobe. U okviru projekata "Otvorena vrata" i "Mesto pod suncem", članice i aktivistkinje udruženja su, deleći flajere i promotivni materijal na terenu, razgovarale sa brojnim predstavnicima ove populacije i beležile probleme, kao i predloge za nihovo rešenje.

Članica Udruženja Snežana Manić kaže da je starost sama po sebi teška, međutim, u situaciji kad su roditelji ostavljeni i zaboravljeni od dece i bližnjih, onda ne postoje reči koje bi opisale tu patnju.

- Roditelji uglavnom imaju opravdanje za svoju decu (besparica, nezaposlenost, školovanje dece, izgradnja kuće...) i nerado govore o bilo kojoj vrsti zanemarivanja i zlostavljanja. Ipak, posle višemesečnog istraživanja, iskristalisalo se nekoliko problema koji su zajednički za većinu starih: nepostojanje doma za stare u Pirotu (veliki broj starih lica u gradu se izjasnio da bi samoću rado zamenio boravkom u domu), neadekvatna zdravstvena zaštita i zbrinjavanje prvenstveno dementnih lica, kojih među starima ima mnogo, siromaštvo i besparica, koji su prisutni u većoj meri među starima koji žive u selima - kaže Manić.

Unsplash

Sve to ilustruje konkretnim podacima sa terena.

- U neformalnim razgovorima sa rođacima, prijateljima i komšijama ipak smo došli do saznanja da je nasilje nad starima prisutno, fizičko u manjoj meri, dok je ekonomsko poprilično zastupljeno. Možda zvuči nelogično, znajući kolike su penzije i koji broj starih prima minimalni iznos, ali nažalost sve više je penzionera koji izdržavaju decu i unučiće. Nekada to rade dobrovoljno, ali se dešava i da im novac uzimaju prisilom - kaže Manić.

Članice udruženja posebno apostofiraju priču s početka teksta koja je upravo primer o zanemarivanju starijih osoba. Manićeva napominje da je ovakvih ili sličnih priča bilo na desetine.

- Na ovim prostorima je uvreženo mišljenje da je roditelj "dužan" da brine o deci dok je živ. Sa druge strane, deca roditeljima ništa ne duguju jer i oni su već roditelji te moraju da brinu o svojoj deci. Nismo zabeležili nijednu ličnu priču o fizičkom nasilju, ali su sagovornici navodili primere gde su unuci tukli dedu i babu da bi im dali pare za telefon, da je sin fizički maltretirao oca da bi mu prepisao imanje, da su sin i snaja dementnu staricu vezivali i tukli jer "ne sluša" - rekla je Manićeva.

Za mnoge je nasilje "porodična tajna"

- Starije osobe se uglavnom stide i sramota ih je da priznaju da ih zlostavlja neko kome veruju. One se plaše osvete ili kazne i zabrinute su za svoju budućnost - ko će o njima brinuti ako prijave? Za njih je nasilje koje trpe "porodična tajna". Najčešće starije osobe nisu svesne toga koja su njihova prava po zakonu i koje su to institucije koje im mogu pomoći. Zbog toga je važno da starija osoba ima pristup informacijama na osnovu kojih može da donosi odluke i da ima na umu raspoložive vrste pomoći u zajednici. Ovo može uključiti podršku i pomoć članova porodice ili prijatelja, zdravstvenih službi, socijalnih službi, policije, pravnika ili članova verskih zajednica. Međutim, svedoci smo da sistem još ne funkcioniše na efikasan način i da je to razlog više što stara lica ne prijavljuju nasilje - zaključuje Snežana Manić.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi