Vojska demona vrebala je iz vode: Sloveni zbog njih nisu prilazili rekama i jezerima tokom noći!

Srpska i slovenska mitologija je veoma bogata bićima u koja je naš narod verovao. Neka od njih su bila dobra i verovalo se da pomažu, dok su druga uterivala strah u kosti ljudima.

Jedno od mitoloških bića kod Slovena bio je i vodenjak ili vođanoj, duh koji boravi u vodama (u jezerima, barama i virovitim rekama), najčešće pored vodenica, i prolaznike stropoštava u vodu da bi ih učinio svojim slugama.

Wikipedia

Vodenjaci potiču od duša utopljenika, pogotovo onih čija tela nisu sahranjena. Po drugim verovanjima, vodenjaci su duše zlih, grešnih ljudi, koje po kazni žive u vodi. Predstave o demonu vode su, u najvećoj meri, razvijene kod Istočnih i Zapadnih Slovena, a nešto manje kod Južnih Slovena.

Razlike u izgledu

Vodenjak se obično predstalja kao čovek sa kandžama i dugim repom, pokriven travom i mahovinom, ili starac zelene kose i brade, ili kao riba pokrivena muljem. Danju se odmara u raskošnoj palati ispod vode, a svečeri izlazi i napada kupače koji se zateknu na reci posle zalaska sunca. 

To je opako i opasno biće koje živi u jezerima, barama i rekama, a najčešće boravi ispod vodeničnog točka. Ponekad se tu okupi više njih. Izgled vodenjaka se razlikuje od mesta do mesta. U nekim krajevima ima ljudsko lice ali nesrazmerno velike uši i šape umesto ruku, dugačke rogove, rep i oči koje svetle kao žar. 

Pixabay

U drugim krajevima pak takođe liči na ogromne ljude prekrivene travom i mahovinom. Može biti i potpuno crn, s iskolačenim crvenim očima i dugačkim nosem, a bilo je i onih koji su ga zamišljali kao starca zelene kose i brade koja počinje da beli kako mesec raste. Vođanoji su besmrtni, ali se podmlađuju i stare s mesečevim menama. 

Nikad ne napuštaju vodu

Vodenjak je uvek neprijateljski raspoložen prema ljudima, posebno muškarcima, koje odvlači u vodu da bi ih oženio svojim kćerima ili da bi ih učinio svojim slugama. Često oštećuje vodenice, ribarske mreže i mostove. Da bi ga umilostivili, vodeničari i ribari prinose mu različite žrtve – petla, kokošku ili ovcu. Ponekad su mu bili žrtvovani i uhranjeni konji, koji su s kamenom oko vrata bacani u vodu.

Vodenjaci žive u vodi koju nikada ne napuštaju. Ovo se ne odnosi na ženske vodenjake, rusalke, koje jednom godišnje izlaze na ovaj svet, zbog čega ih ponekad mešaju sa vilama. I vodenjaci i rusalke opisuju se sa raspuštenom, dugom kosom, često zelenkaste ili crvenkaste boje, zbog rastinja kojima je prekrivena.

Stotinu vojnika

Iz vode, najčešće pokraj vodenica i mostova gde se najviše prolazi, vodenjaci vrebaju i mame ljude kako bi ih udavili. Tačno stotinu vodenjaka čini vojsku gospodara vode (on sam je stoti, odnosno prvi), a po pričama svih slovenskih naroda, ova vojska utopljenika najopasnija je za vreme oluje, verovatno jer je tada najteže primetiti njihovo približavanje kroz vodu. 

Pixabay

Svoje redove vodenjaci obnavljaju utapanjem ljudi tako što ih probodu trozupcima ili im zapliću noge repom, bičem ili bukagijama i odvlače ih na dno kako bi služili Vodenog duha, gospodara vode. Od običnog vodenjaka čovek bi se i mogao otrgnuti, ali kada je prisutan onaj stari, žrtvama nema spasa.

Srbi su verovali u vodenjake, kao zla bića jer utapaju ljude, a na jugu Srbije se čak preti nestašnoj deci ukorom: “Odneo te vodenjak!”. 

Ipak, prema verovanju, vodenjaci ne čine zlo iz obesti. Vodeni duh, njihov gospodar, davi ljude kako bi ih pretvorio u svoje sluge; on brine o svojim podanicima, koji žive zajedno sa njim u njegovoj kristalnoj palati, duboko pod vodom, a neke od njih i ženi svojim kćerkama, rusalkama. Po drugoj varijanti, on je okrutan gospodar, jer vodenjaci postaju samo od zlih i grešnih ljudi, koji po kazni "žive" u vodi.

Wikipedia

Tragove verovanja u vodenjake možemo primetiti u mnogim kulturama sveta, a verovanje mnogih naroda da se ne valja ogledati na reci ili kakvoj drugoj velikoj vodi u neposrednoj vezi je sa ovim mitskim bićima. Kada se čovek ogleda, onda je blizu vode, pa ga vodenjaci, ili Vodeni duh lično, mogu povući u vodu i udaviti.

Lepenski vir

Iako su univerzalna mitološka bića, vodenjaci su najbolje i najjasnije predstavljeni u slovenskoj mitologiji, što navodi na zaključak da bi moglo biti istine u teoriji koja pretpostavlja mnogo veću starost slovenskih naroda od one koju trenutno priznaje moderna istorija. Kameni ribarski tegovi iz Lepenskog vira u Srbiji, stari od sedam i po do osam i po hiljada godina, u vidu glava čiji je gornji deo obojen u crveno, korišćeni su u ribolovu na Dunavu. 

Printscreen / Youtube / Marko Radulovic

Izgled ovih tegova jasno pokazuje da su oni, osim sidrolikih alatki, i kultni predmet; možda zamenjuju žrtvu ili ukazuju na sveštenstvo, ili su jednostavno sredstvo da se "prevare" vodenjaci, ali u svakom slučaju trebalo je da omoguće praistorijskim alasima da ne postanu njihove žrtve.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi