Oprez! Ako naiđete na iznemoglu pticu ne približavajte joj se, moguće da je zaražena virusom Zapadnog Nila

Beograđani su proteklih dana videli više sivih vrana i svraka koje leže po trotoarima, ne kreću se i ne reaguju na ljude i životinje koje prolaze pored njih.

Ljudi koji su pronalazili sive vrane i svrake ovih dana kako leže po trotorarima, pomislili su da one pokazuju simptome groznice Zapadnog Nila. Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica za RTS napominje da još nije potvrđeno šta je uzrok ovakvog ponašanja ptica i da još uvek traje prikupljanje podataka.

Ono što je sada bitno je da nadležne državne institucije primene plan Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede o monitoringu virusa Zapadnog Nila i da se prikupe te životinje i urade neophodne analize, kako bismo imali potvrdu o čemu se zapravo radi“, naglašava Knežević.

Ali sudeći po slici na terenu, najverovatnije se radi o ovom virusu, pogotovo što se nalazimo u periodu kada je ovaj virus aktivan, odnosno najaktivniji su komarci koji su prenosioci ovog virusa.

Dosadašnje iskustvo sa ovim virusom pokazuje da su najpodložniji infekcijama konji, ljudi i ptice, a među pticama upravo ptice iz porodice vrana, a sive vrane su jedna od najčešćih vrsta koje se sreću u urbanim sredinama, tako da nije čudno što ih sugrađani tako često pronalaze, istakao je on.

Slični slučajevi su prijavljeni i u Novom Sadu i Nišu.

 

Pixabay

 

-Ono što je važno da svi znaju je da komarac prenosi virus, a kada se vrana zarazi, ona ga dalje prenosi kroz svoj izmet i zato se ptice masovno zaražavaju. Zato je važno da sugrađani izbegavaju bilo kakav kontakt sa sivim vranama i bilo kojim drugom vrstom ptice koja izgleda iznemoglo, apatično, povređeno, da ne pokušavaju da ih spasu već da alarmiraju nadležne veterinarske institucije i zahtevaju od njih da ih zbrinu, urade analize i obaveste javnost da li su zaražene ovim virusom ili ne - naglašava Slobodan Knežević.

Virus Zapadnog Nila se već deset godina sreće u našim krajevima i već je bilo preko hiljadu zaraženih ljudi i manje od 10 odsto smrtnih slučajeva.

 

Šta je virus Zapadni Nil

Pixabay/nuzree

 

Zapadni Nil, inače, na ljude prenosi naš domaći, kuleks pipiens komarac. Pretprošle, 2020. godine prvi put posle osam godina nije zabeležen nijedan slučaj ove groznice kod ljudi u Srbiji, iako su zaraženi komarci bili prisutni u 11 gradova, i iako je ova groznica u Evropi potvrđena kod 308 osoba. To se međutim, nije desilo prošle, 2021. kada je bilo zaraženih građana.

Ova infekcija je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine. Od 2012. do 2019. godine u našoj zemlji registrovano je ukupno 1.016 slučajeva zaraze i 98 smrtnih ishoda, zvanični su podaci Instituta "Batut".

Radi se o virusnom oboljenju koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Većina inficiranih osoba, 80 odsto, nema nikakve simptome i znake bolesti. Kod manjeg procenta zaraženih osoba, oko 20 odsto, simptomi podsećaju na grip, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom (uvećanje limfnih čvorova).

Kod pojedinih osoba, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.

Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.

Na sreću, zapadnonilski virus ne prenosi se kontaktom među ljudima, ali može putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem. Osoba se može zaraziti samo ako je ujeo zaraženi komarac, a simptomi bolesti se javljaju za tri do 14 dana posle uboda.

 

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi