Na današnji dan osnovan je Praviteljstvujušči sovjet srpski - prva srpska vlada

Na današnji dan 1805. u Velikom Borku kod Barajeva osnovan je Praviteljstvujušči sovjet srpski - prva srpska vlada, jedan od centralnih organa vlasti u ustaničkoj Srbiji.  

Jedan od osnivača je bio prota Mateja Nenadović, dok je na njegovom postavljanju radio Boža Grujović, profesor istorije prava na univerzitetu u Harkovu.

Sovjet je imao i zakonodavnu vlast. Sovjet je objedinjavao napore ustanka i doprinosio da se sa uspehom razvija oslobodilačka borba. Sovjet je stvarao i uslove za brži ekonomski, društveni i kulturni razvoj Srbije.

Iako je delovao svega nekoliko godina, Praviteljstvujušći sovjet srpski predstavljao je, pored skupštine ustaničkih prvaka, prvi stalni organ vlasti, čime je Srbija krenula putem obnove državnosti nakon viševekovne otomanske vladavine. 

Sastojao se od 12 izabranih predstavnika 12 nahija. Imao je svog predsednika koji se birao svakog meseca među 12 predstavnika. 

Za prvog predsednika Sovjeta izabran je prota Mateja Nenadović, a za prvog sovjetnika Beogradske nahije Pavle Popović.

Wikipedia

 

Predviđeno je bilo šest popečitelja (ministara), koji su se isto kao i predsednik birali između članova: za vojsku, finansije, pravdu, prosvetu i crkvu, inostrane i unutrašnje poslove, te i jedan sekretar. 

Popečitelji su uvedeni tek 1811. Prvo sedište je bilo u manastiru Voljavči ispod planine Rudnik, a posle kratkog vremena u manastiru Bogovađi. 

U to vreme po nahijama se organizuju magistrati (sudovi) da sude i svršavaju nahijske poslove. Za boravka u Bogovađi stvoren je i sopstveni pečat: grb Srbije, krst sa četiri ocila i grb drevne Tribalije (jedan od starih naziva za Srbiju), pod krunom veprova glava sa strelom zabodenom u čelo. Između ova dva grba nalazi se krin, ispod grbova godina 1804, a okolo natpis: Praviteljstvujušči sovjet serbski.

Posle oslobođenja Smedereva 1806. godine Sovjet se preseljava tamo, a po oslobođenju Beograda 1807. godine u Beograd, gde ostaje do propasti ustanka 1813. 

Delokrug njegovog rada se stalno širio. I pored toga što je konstantno bio izložen borbama i ambicijama pojedinaca, potresan unutrašnjim i spoljnim neprilikama, Sovjet je odigrao važnu istorijsku ulogu u ustaničkoj Srbiji i državotvornoj ideji Srbije.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi