Za pet dana pomeramo kazaljke unazad: Kako su ideje dva čoveka promenile vreme?
Zimsko i letnje računanje vremena trajaće do proleća sledeće godine, kada bi evropske zemlje trebalo da odluče u kojem će ostati
Jedan sat unazad. Zvuči poznato? Već je najavljeno da ćemo poslednjeg vikenda u oktobru svi lagano uskočiti u zimsko računanje vremena. Dakle, to ćemo, prema svemu sudeći, poslednji put da uradimo u noći između subote 24. i nedelje 25. oktobra.
Ko ima dobro pamćenje, setiće se velike polemike prethodnih godina u Evropi, pa i kod nas, o mogućem ukidanju pomeranja kazaljki čas napred, čas nazad. Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su da se 2021. ukine pomeranje sata, koje se već decenijama događa dva puta godišnje – u martu, kada počinje letnje računanje vremena, i oktobru, kada ulećemo u zimsku vremensku fazu godine.
Sve zemlje EU moraće do tada da izaberu letnje ili zimsko računanje vremena. Iako je bilo najava, Vlada Srbije i dalje nije donela zakon kojim bi se to promenilo.
Sve se počinje od ideje
Osnovna ideja bila je i ostala da se bolje iskoristi dnevna svetlost. Leti, kada su duži dani, pomera se sat tako da se jedan jutarnji „ukrade” i doda večeri da bi mrak pao kasnije. Upravo to je smislio, prema objavljenim informacijama, davne 1784. godine američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin. Razlog je bio – da se uštede sveće. Objavio je esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama. Slična ideja je pala na pamet i pra-pra-pradedi pevača grupe “Koldplej” Krisa Martina – Vilijemu Vilitu 1907. godine. On je objasnio da mu je to sinulo kada je tokom letnjeg jahanja ujutro primetio koliko je zavesa još spušteno. Ipak, nije doživeo da to vidi u Velikoj Britaniji.
Ko je uveo?
Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija. Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj. Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države. Ipak, u mirnodopskim uslovima to nije zaživelo u Americi. Pod pritiskom farmera, američki predsednik Vudro Vilson ubrzo je ukinuo letnje vreme, navodeći da se zemlja ponovo vraća „Božjem vremenu”. Ni u Evropi nisu postojala pravila koja bi važila za sve.
Pixabay
Bilo je i dva sata unapred
Tokom Drugog svetskog rata Britanci su, kako su pisali mediji, duplirali uštedu – pomerali su časovnike dva sata unapred. Tek posle ovog rata, u Americi je nastao haos u vezi sa računanjem vremena, piše portal Astronomija.
U zapadnoj Virdžiniji na jednoj autobuskoj liniji od pedesetak kilometara putnici su čak sedam puta morali da pomeraju kazaljke na časovnicima da bi ih uskladili sa propisanim tačnim vremenom. Transportni, kao i mnogi drugi gubici, bili su milionski.
Jugoslavija uvodi letnje vreme
Letnje vreme je u tadašnju Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju stiglo, prvi put, tek 27. marta 1983. godine. Ostalo je poznato, kada su ovi prostori u pitanju.
Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje računanje vremena. Sa druge strane, ono ne postoji u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, piše Nacionalna geografija.
Većina zemalja koje ga koriste su u Evropi i Severnoj Americi.
Island je izuzetak, pošto je mnogo severnije od cele Evrope i ima ekstremnije varijacije dnevnog svetla i mraka tokom godine, tako da ne bi imali mnogo koristi od pomeranja sata.
Belorusija, Gruzija i Rusija su, takođe, odabrale da imaju isto vreme i zimi i leti. Za zemlje na ekvatoru, gde dnevnog svetla ima približno isto tokom cele godine, nema potrebe za ovakvim uštedama. Tako je i u Arizoni i na Havajima, koje imaju sunca tokom cele godine. Sve ostale savezne države u Americi pomeraju sat u proleće i jesen.
I nema razlike
Članice EU dobile su 2001. obavezu, prema objavljenim informacijama, da uvedu takozvano – letnje vreme, kako bi se trgovina i transport na zajedničkom tržištu nesmetano odvijala i smanjili troškove energije. Dodatni dnevni sati u letnjem periodu mogli bi da smanje troškove građana na veštačko osvetljenje i omoguće im da slobodno vreme provedu na otvorenom.
Pixabay
Ipak, pokazalo se da su realne uštede energije prilično male. Smanjenje električne energije nadoknađuje se povećanom upotrebom grejanja ili klimatizacije, a takođe i goriva u vozilu.
Pritom, neki od glavnih trgovinskih partnera EU – Kina, Rusija i Turska ne pomeraju sat. U skladu sa novom zakonskom regulativom, građani EU poslednji put će podešavati satove u proleće 2021. Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu.
Utiče na zdravlje?
Pojedine naučne studije pokazale su da promene sata imaju negativne efekte na zdravlje ljudi. U studije Evropske komisije navodi se da bi „efekat na bioritam ljudi mogao da bude ozbiljniji nego što se prvobitno mislilo”. Smatra se da to može dovesti do poremećaja sna, ali i povećanog broja srčanih udara i kardiovaskularnih problema. Može da utiče i na porast broja saobraćajnih nezgoda.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari