Škole beže od problematične dece, a ovde su dobrodošla: Dolaze i učenici pod sudskim merama, a nema nijednog incidenta! Evo u čemu je tajna

Škola "Vožd" na Voždovcu je obrazovna ustanova za đake koji imaju poremećaje u ponašanju, a pritom nemaju nikakve mentalne poteškoće. Trenutno ima 62 učenika u osnovnoj i isto toliko u srednjoj školi, a o njima brine i vaspitava ih 30 nastavnika, većinom specijalni pedagozi.

Iako bi svako očekivao da se svaki dan dešavaju incidenti, zapravo je suprotno, tvrdi za 24sedam direktorka "Vožda" Snježana Kojić.

- To su đaci koji su pod sudskim merama, znači merama socijalne zaštite, kao i đaci iz prihvatilišta. Mi se bavimo specijalnom pedagogijom, što znači da na adekvatan način pristupamo deci da bi prevazišla te svoje emotivne probleme i poremećaj ponašanja. U redovnom sistemu postoji veliki problem zato što ne prepoznaju poremećaj ponašanja kao izuzetno važan problem, gde se morate baviti na jedan kompleksan način sa svakim đakom - objašnjava Kojićeva. 

Bez nasilja u školi

Već duže vreme u srpskim školama se mogu videti razni oblici dečjeg nasilja, kako prema vršnjacima, tako i prema nastavnicima. Međutim, direktorka Kojić kaže da za pet godina, koliko je na toj funkciji, nije imala nijedan neprijatan slučaj u školi.

24sedam/Nenad Vujanović

Osoblje ove škole bavi sa decom koja su, često, loši đaci, pa čak i delinkventi. Međutim, direktorka kaže da je cilj nastavnika ne da kažnjavaju, već da decu izvedu na pravi put.

Jedna od mera koju koriste je testiranje minimuma znanja, zbog koga u "Vožd" često dolaze i deca koja imaju puno jedinica.

- Ne možete dete koje ima poremećaj u ponašanju da kaznite sa 13 jedinica ili izbacivanjem iz škole. Mi smo u školi uveli testove minimuma znanja, gde pomoću novih tehnologija svaki nastavnik detetu omogućava da shvati da je dostupnost znanja moguća, kao i da je ono pametno i da i te kako može da nauči da uči i prevaziđe sve poteškoće - dodaje Kojićeva.

Iz iskustva tokom obilaska osnovnih škola po Srbiji, uvideli su da mnoga deca "gube" godinu, zbog čega su odlučili da te đake pozovu kod njih u školu.

- Pozvali smo te đake da dođu i da pomoću tih testova znanja poprave ocene. Eventualno i da dve godine završe u jednoj. Čak imaju mogućnost da se vrate u svoju osnovnu školu, da ne bi smatrali da su izbačeni i da su negde gde im nije mesto. Sistem prosvete nam daje mogućnost da pomognemo toj deci i apsolutno smo raspoloženi za saradnju - kaže Kojićeva.

24sedam/Nenad Vujanović

Obilazila je razne škole i kaže da je uvidela da postoje mnogi problemi sa resocijalizacijom dece, pa često neartikulisano viču po hodnicima ili se ponašaju neprimereno.

- Morate da utičete na dete da tačno zna kako se ponaša u vaspitno-obrazovnoj funkciji. Ovde ima dece pod sudskim merama koja apsolutno to znaju i imaju lepo ponašanje, znači ne deru se, ne viču... - dodaje direktorka.

Negativne ocene prvi signal agresivnog ponašanja

Kojićeva objašnjava da u 99 odsto slučajeva deca koja imaju veliki broj loših ocena imaju i probleme sa agresivnim ponašanjem.

- Znate, dete ne zna kako da reši taj problem. To je prvi znak kada ređa loše ocene - dodaje ona.

Na pitanje kako nauče decu koja su se tukla u svojim školama da to više ne rade, Kojićeva objašnjava postupak iz jednog konkretnog primera.

24sedam/Nenad Vujanović

- Dete koje se tuklo imalo je 13 jedinica i padalo je razred. Dolazi ovde i mi mu kažemo da postoji mogućnost da popravi ocene. Ne da mu poklanjamo ocenu, to nikako. Mora da ima minimum znanja i svaku oblast da savlada. Sledeće što sledi je pedagoški rad i otkrivanje zašto je došlo do toga. To je prevencija i resocijalizacija sa detetom koja se ovde radi. Znači da je takvo ponašanje nedopustivo i da dete radi protiv sebe i čitavog sistema. I onda sa njim razgovarate i razgovarate. Na kraju mu kažete da ukoliko ne može da prevaziđe te probleme, moraćemo da uključimo službu maloletne delinkvencije. Da li je to potrebno? Pa, 99 odsto njih kaže da nije! - kaže ona.

Policija lek za previše agresivnu decu

Međutim, Kojićeva kaže da u slučaju da dete konstantno pokazuje agresivno ponašanje ne treba zazirati ni od mera poput pozivanja policije.

- Kada dete pokaže agresivno ponašanje na način koji je neprimeren, onda se zove policijska stanica "29. novembar" i to se isprati jednom prekršajnom prijavom - kaže Kojićeva, i dodaje da se ova mera ne koristi stalno, ali da dete treba da zna da postoji i takva mogućnost.

- Nastavnici su negde vezanih ruku jer misle da to ne smeju i onda se osećaju nezaštićeno. Kada vi detetu date jasno do znanja dokle može da ide ono to poštuje. Ali sa druge strane, morate jasno dati do znanja da se bavite njim na adekvatan način. Da mu pomognete da završi školu, da brinete o njemu... - kaže ona.

Kojićeva objašnjava da postoji šest odeljenja u policijskoj stanici "29. novembar" za maloletničku delinkvenciju.

- I nas su kao male plašili policijom, tako da dete ne voli da ide u policiju. Ako nemate načina da objasnite detetu da ne može na neki način da se ponaša, onda ima ljudi koji su za to plaćeni. Nije to zbog prijave i da li ćete dobiti novčanu kaznu. Jednostavno njega će biti sramota - kaže ona, i dodaje da je prijava trebala biti podneta i protiv dece koja su nedavno izmakla stolicu nastavnici u Trsteniku.

24sedam/Nenad Vujanović

Direktorka kaže da dete tačno mora da zna šta sme, a šta ne sme.

- U našem sistemu je počelo to da se ne zna! Znači, može dete da opsuje nastavnika. Pa ne može da ga opsuje! Naravno, sa njim pričate i nećete odmah da zovete policiju. Ali mu kažete, prva, druga, treća opomena... zavisi sve od njega, koliko ume da to prihvati. Verujte, mene deca koja imaju problem i te kako prihvate. Zato što vide da vi to ne radite da biste ih uništili, već da bi znala svoje granice - objašnjava Kojićeva.

Završe zanat i odmah nađu posao

Dodaje da im škole šalju problematične učenike, ali je problem u tome što većina njih ne zna da ova ustanova postoji. Zbog toga je sa osobljem "Vožda" počela da promoviše njihov rad po drugim školama.

- Recimo, bili smo u OŠ "Rade Drainac" i izuzetnu saradnju smo uspostavili. Desetoro đaka smo upisali, oni su prezadovoljni. Jednostavno vide da će da završe osnovnu školu. Zamislite koliko naše dece ima koja ne završe osnovnu školu, pored svih nas, armije koju Ministarstvo prosvete plaća... Eto, mi smo tu! - kaže ona.

U školi "Vožd" imaju osnovnu, ali i srednju školu. Nakon osnovne, deca imaju mogućnost da nastave školovanje i i ovde na nekom od zanatskih smerova.

- Uveli smo smer zavarivača, gde nema nijedan nezaposleni, pa onda smerove auto-limara, frizera, pedikira, pripremača namirnica... sve ono što tržište rada traži. Drugo, naša diploma je u Ministarstvu prosvete validna kao i sve ostale diplome - dodaje Kojićeva.

24sedam/Nenad Vujanović

Što se tiče časova, ona kaže da njihov čas nije rigidan i ne mora da traje 45 minuta. 

- Ima puno tih pedagoških mera kojima pristupate svakom detetu, i zato imamo mali broj đaka u odeljenju. Verujte da se oni brzo vrate u sistem i počnu da uče. Imamo po šestoro đaka u odeljenju, a nastavni plan i program je apsolutno isti kao u redovnim školama. Naravno, prilagođen je interesu svakog đaka. Imamo i vežbe oslobađanja stresa, nastavnike fizičkog, violine... Ako dete nema pažnju, može da izađe sa časa, ali ga ispratimo kako bi se i vratilo na čas. Svi smo uključeni u rad - kaže ona.

Na pitanje kako deca, uopšte, postaju učenici škole "Vožd", Kojićeva objašnjava da to zavisi od slučaja.

- Deca bez roditeljskog staranja, sa socijalno-emotivnim poteškoćama, jako teško se uklapaju u sistem, i kod nas su upućeni preko socijalnog rada. Maloletni prestupnici, koji su pod sudskim merama, takođe su kod nas - kaže direktorka.

Ali u školu mogu da dođu i đaci koji nisu završili neki razred od petog do osmog.

- Mi smo otvoreni za saradnju i svako dete kod nas može da dođe. Kada neka škola ima problem sa đakom koji ne može da završi neki od petog do osmog razreda, obraća nam se, da mi odradimo taj specijalno-pedagoški deo. Znači, da ga popravimo, a ne da padne razred. Uvek postoji razlog zašto je to dete ušlo u problem - kaže ona.

- Najviše me boli kada kažu - on je katastrofa, imao je 10 šansi, izbacite ga napolje! To ni slučajno! Jer to su sve naša deca - dodaje direktorka.

Kojićeva objašnjava da i roditelji mogu da iniciraju da njihovo dete pređe u ovu školu. 

- Dešava se, naravno. Dođu sa strahom, pošto je ovde i dom za vaspitavanje dece, ali onda vide naše uslove rada. Na primer, Grad nam je obezbedio besplatnu užinu... To dete dolazi u školu, ali posle odlazi kući. Deca iz prihvatilišta dolaze kombi-prevozom i vraćaju ih, dok su domska deca ovde u zgradi zavoda. Tako da roditelj kada vidi da mu dete pada razred, neka dođe kod nas da prevaziđemo te probleme, potpuno smo u sistemu prosvete - dodaje direktorka "Vožda".

Deca dođu u "Vožd" i neće da odu

Kojićeva kaže da postoji predrasuda da će polaznici ove škole uticati negativno na svoje vršnjake koji budu prebačeni iz drugih škola. Zbog toga roditelji često zaziru od ove škole.

24sedam/Nenad Vujanović

- To je predrasuda i stvarno nije tačno. Nama je nastava samo pre podne i imamo školskog policajca za vreme nastave. I kažem vam da se ta deca mnogo bolje ponašaju nego ova ostala. Mi se trudimo da prevaziđu to i kada odrastu da budu školovani i pametni. Ne treba da budu obeleženi ni na koji način. Znaju deca koja dođu od kuće da donesu mnogo lošije ponašanje nego deca iz doma. Oni imaju svoju muku, ali ne znači da su loša deca - objašnjava direktorka.

Što se tiče srednjoškolaca, 99 odsto đaka koji završe osnovnu ovde završe i srednju školu. 

- Imamo i đake koji dolaze iz drugih škola. Sada nam je ministarstvo odobrilo da vanredno školujemo đake koji nisu završili započeto školovanje. Postoji mogućnost da kod nas završe zanat ili se dokvalifikuju - kaže ona i dodaje da je čak i punoletnim srednjoškolcima omogućeno da imaju onlajn nastavu ako su u zatvoru u Kruševcu. 

Ono što je zanimljivo je da se deca koja se iz druge škole prebace u "Vožd" više ne vraćaju.

- Ta praksa nije postojala pre, već sam je ja uvela, jer sam smatrala da ne mora da ide u "Vožd" ako je završilo, recimo, peti razred i želi da se vrati u šesti razred u svoju školi. Ali deca se ne vraćaju jer im bude lepo. I ja ne želim da se vrate, ali im dajem mogućnost - kaže direktorka.

U školu išao čak i Džej

Učenici se vezuju za svoje nastavnike, a zanimljivo je da oni nastavljaju da brinu o njima čak i posle školovanja. Tako im pomažu da se osamostale, pronađu posao, smeštaj...

- Imamo nastavnice za frizere, pedikire i manikire koje im odmah nađu posao. Mi ih pratimo i pomažemo im. Pripremači namirnica, da vam ne pričam! To su pomoćni kuvari i oni imaju samo dve godine školovanja i imaju odmah posao - dodaje Kojićeva. 

Mnogi njihovi štićenici već imaju i porodice, a neki su se ostvarili kroz svoje karijere.

- Ima puno uspešnih ljudi. Evo, i Džej je išao u našu školu. On je jako bio ponosan na ovu ustanovu, i dolazili su posle njegove smrti ovde... Ima i uspešnih sportista, i ponosni su što su bili u ovoj školi - zaključila je direktorka.

BONUS VIDEO

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi