Ovo je bio život pre interneta! Izložba predmeta za koje mladi ne znaju čemu služe: Puna soba stvari koje danas stanu u jedan mobilni (FOTO)

Nekada davno internet se nije koristio jer nije ni postojao. Ako se pitate kako su se tada ljudi družili, slušali muziku, na čemu su gledali serije i filmove i na koji način su razmenjivali poruke i pozive odgovore na sva ova pitanja daje izložba "Leta, pre neta", koja se nalazi u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.

Izložba je podeljena na dve vremenske zone "Ovako je nekada bilo" i "Ovako je počelo" i u okviru te dve zone nalazi se šest tematskih stanica koje posetioci imaju priliku da vide u samom muzeju "Piši-briši", "Kad moje uši čuju", "Ptičica", "Halo, ko je?", "Zabava u kutiji", "Ringeraja".

Na svakoj od navedenih stanica nalaze se interaktivni eksponati, pa tako deca i odrasli imaju priliku da kucaju na pisaćoj mašini, napišu i pošalju pismo, režiraju sopstveni film, isprobaju kameru opskuru, fiksni telefon, flipere...

Foto: 24sedam / J.J.

Mnogi predmeti su ručno pravljeni

- Predmete iz prvog dela izložbe smo uglavnom morali da pravimo jer su to uređaji koji više ne mogu da se nađu kao što su glinene ploče, voštane table, Zotrop (preteča televizora). A najstariji predmet ako gledamo hronološki je fonograf. Ako ne računamo predmete koje smo pravili. Izložba je namenjena deci kao našoj najmlađoj publici ali je podjednako interesantna i starijim generacijama jer mogu da se prisete dana kada su svakodnevno koristili tehničke uređaje koji više nisu u upotrebi. Većina predmeta je iz Muzejskog fonda, a ima i onih koji su iz privatnih zbirki kustosa - kaže jedna od autorki izložbe i kustoskinja Mirjana Babić iz Muzeja nauke i tehnike.

Izdvojili smo nekoliko predmeta sa izložbe koja su deci posebno interesantna.

Pisaća mašina - koristili su je većinom novinari i pisci

Pisaća mašina je posebno zanimljiva deci, s obzirom da je danas za njih to nepoznanica jer postoje kompjuteri i laptopovi.

Ono što je posebno zanimljivo za pisaću mašinu je da ako se napravi greška prilikom kucanja nije postojala mogućnost da se izbriše, jer nije postojalo dugme "delete", već se tekst morao kucati ponovo.

S vremenom je uz pisaću mašinu počela da se koristi bela tečnost, odnosno korektor, koja se premazivala kada se napravi greška.

24sedam/J.J.

Kada se pojavio fiksni telefon bio je jako skup. U početku niste mogli jednostavno da zovete jedni druge već je pozive spajao operater u telefonskoj centrali. To je značilo da prvo morate da pozovete centralu, da zatražite broj koji želite i onda bi vas operater povezao sa željenom osobom.

Foto: 24sedam

U voštanim tablicama "skrivane" tajne poruke

Voštane tablice su korišćene za pisanje. Za pisanje se koristio metalnin štapić stilus i na ovim tablicama su mogle da se pišu tajne poruke. To je funkcionisalo tako što se izlije jedan sloj voska gde se napiše poruka i onda se preko njega izlije drugi sloj, na kome bi se napisalo nešto drugo. A do tajne poruke se dolazilo tako što se sastruže gornji sloj voska.

24sedam/J.J.

Dok se ploča okreće

Džuboks je bio automatski gramofon koji je radio tako što se u njega stavi novčić da bi pokenuo ploču. Ovaj muzički aparat se najčešće nalazio na mestima gde se okupljao veći broj ljudi.

24sedam/J.J.

Kućna zabava uz radio i gramofon

U Srbiji j 24. marta 1929. godine Radio Beograd počeo sa emitovanjem programa iz zgrade današnje Srpske akadmije nauka i umetnosti. Na gramofonskim pločama se čuvala snimljena muzika. Gramofon je imao svog pretka, a to je fonograf koji je prvi mogao da snimi i pusti zvuk.

24sedam/J.J.

Fotoaparat "idiot"

Nekada se reč "idiot" koristila za uređaj koji je bio jednostavan za korišćenje, a danas takve uređaje nazivamo "pametnim".

24sedam/J.J.

Ranije su se koristili fotoaparati sa filmom i većina je koristila fotoaparat "idiot". U njega bi se stavljao film na koji je moglo da se snimi 24 ili 36 fotografija.

A kada bi se ceo film iskoristio, nosio se u foto radnje gde se film razvijao da bi se dobio negativ iz kog bi se izrađivale fotografije.

Mračne prostorije sa crvenim svetlom

Oni koji su se ozbiljnije bavili fotografisanjem imali su male laboratorije gde su se izrađivale fotografije. To su uglavnom bile mračne protorije sa crvenim svetlom, posebnim hemikalijama, razapetim kanapima i štipaljkama za sušenje fotografija.

24sedam/J.J.

Lica iz misteriozne kutije

Kao spoj prenosa slike i zvuka u jednom uređaju pojavljuje se televizor. A kada se tek pojavio bio je veoma skup. Dešavalo se da ga u čitavoj ulici ima samo jedno domaćinstvo. I kada bi se emitovao program svi iz komšiluka bi se okupili da gledaju program.

Zabava uz flipere

Fliper je uređaj koji je najviše podsećao na video-igre. Na dnu table za fliper nalazila su se dva flipera koji su na komandu igrača udarali kuglicu, a igrač je na taj način pokušao da pogodi mete na fliper-tabli, nedozvoljavajući da kuglica upadne u "provaliju".

Foto: 24sedam / J.J.

Da bismo na kraju došli do interneta koji je omogućio da nam informacije budu uvek dostupne.

U okviru izložbe postoji i interaktivni eksponati

- Svaka od ovih šest stanica ima uređaj koji je interaktivan što je obeleženo strelicama i to deca mogu da koriste. Njima je posebno interesantan fiksni telefon jer ne znaju da se na njemu okreće brojčanik. Zanimljiv im je i deo u okviru izložbe gde mogu da napišu razglednicu ili pismo, da zalepe markicu, ubace u sanduče i kada se nakupi šaljemo u poštu i njima je to posebno interesantno. A vole da pišu pisma bakama i dekama da su u Muzeju i da im je izložba mnogo lepa - dodaje kustoskinja Mirjana.

24sedam/J.J.

Kabina za fotografisanje jedna od omiljenih

Napominje da je deci jedan od omiljenih delova ove izložbe kabina gde mogu da naprave fotografije.

- Jedan od omiljenih delova je kabina gde mogu da uđu i naprave fotografije kao da su u televizoru. A ubedljivo najzanimljivije su im pisaća mašina i fiksni telefon - zaključuje naša sagovornica.

Podsetimo, izložba "Leta pre neta" je postavljena sa idejom da se najmlađoj publici približi duh vremena pre postojanja interneta i značaj tehničkih uređaja koji su nekada bili u svakodnevnoj upotrebi, a deca ih danas koriste posredstvom aplikacija na mobilnim telefonima. 

Autorke izložbe su Mirjana Babić, Milena Vrzić Bešić, Milena Vidosavljević i Tamara Tešević.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi