Nanizali niz neopravdanih u školi, pa morali da sade drva za kaznu: Ognjen i Todor kažu da je društveno-koristan rad dobro uticao na njih

Ognjen i Todor, učenici gimnazije "Patrijarh Pavle", malo su "opuštenije" ušli u novu školsku godinu pa su brzo nanizali veliki broj neopravdanih izostanaka.

- Dobili smo ukor, i neopravdane izostanke. Setili smo se da bi trebalo da ih 'skinemo' kako ne bismo dobili ukor nastavničkog veća - priča Ognjen Popović, dok Todor Šolajić dodaje da je imao devet neopravdanih izostanaka i smanjenu ocenu iz vladanja.

Da bi situaciju "ispeglali" za obavezu imaju društveno-koristan rad a pomoć oko sadnje stabala u školskom dvorištu, u početku im se činilo kao dobra ideja.

Ipak, Ognjen se žali na bol u rukama nakon prvog posađenog drveta, a opet kaže da je to "uticalo dobro na njih, jer se lepo oseća kada prođe pored biljaka koje su sami zasadili".

- Srećom, u poslednje vreme imamo veoma retko bilo koji oblik nasilja. Češći je ovaj koji se tiče lakših povreda, dok teže povrede skoro i da nemamo. Što se tiče mera u formi društveno-korisnog rada, mogu da sređuju dvorište škole, biblioteku, ili da pomažu na neki drugi način -  kaže Simonida Vukobrat, psiholog u školi. 

24sedam/Profimedia

Psiholozi ističu da društveno-koristan rad nikako nije kazna, i da je bitno da pozitivno deluje na učenike.

- Ja bih rekla čak i da je nagrada. Mi dete uvažavamo kao ličnost i shvatamo da ima potencijal koji ima prava da pokaže - možda se nije snašlo kada je napravilo neki prestup pa je pokazalo drugu stranu ličnosti... svi mi imamo obe strane medalje. Detetu treba dati priliku da pokaže i onu kvalitetnu stranu - naglašava Vukobrat.

Inače, šestoro učenika gimnazije "Patrijarh Pavle" je uključeno u neki vid društveno-korisnog rada. Ognjen i Todor preuzeli su odgovornost za svoje postupke, ali su zainteresovali i druge da im se pridruže u sadnji stabala.

Inače, dr Snežana Vuković iz Odeljenja za ljudska i manjinska prava u obrazovanju objasnila je da se radi na izmeni pravilnika kako bi se obuhvatile i mere restorativne politike, koja podrazumeva eventualnu naknadu štete koju učenici naprave prilikom prekršaja.

- Takođe, hoćemo i da društveno-korisni rad koji se već odvija bude deo tog pravilnika, pa bi imao dva dela - jedan koji se odnosi na učenike i lokalnu zajednicu, i drugi koji se odnosi na nadoknadu štete i izmenu ponašanja učenika - dodaje Vuković.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi