10 ključnih činjenica o doniranju i transplantaciji organa

Doniranje organa je ključno jer može doslovno spasiti živote. Ljudi koji čekaju na transplantaciju često se bore s ozbiljnim i životno ugrožavajućim bolestima, a organ koji dobiju od donora pruža im šansu za novi početak i kvalitetniji život. Jedan donor može spasiti čak osam života i značajno poboljšati život mnogih drugih doniranjem tkiva poput rožnjača, kože ili srčanih zalistaka.

Osim individualnog značaja, doniranje organa ima i širi društveni uticaj. Svaka transplantacija smanjuje potrebu za dugotrajnim i skupim medicinskim tretmanima, olakšava teret zdravstvenim sistemima i omogućava pacijentima da se vrate svojim porodicama, poslu i svakodnevnom životu.

Na kraju, doniranje organa je izraz najveće ljudske solidarnosti i humanosti – čin kojim se iz smrti rađa nova nada.

Profimedia

1.  Ko može biti donor organa?   

Donor organa može biti svaka osoba koja se za života nije izjasnila protiv darivanja organa. Svoju odluku o darivanju treba podeliti s porodicom, koja u slučaju smrti donosi konačnu saglasnost. Donori mogu biti žive osobe (najčešće rođaci) ili preminuli sa potvrđenom moždanom smrću. Živi donori daruju organe poput bubrega ili dela jetre, dok kadaverični donori pružaju priliku za transplantaciju vitalnih organa.

2.  Pravo na odluku o nedarivanju organa   

Osobe koje ne žele da budu donori trebaju potpisati Izjavu o protivljenju darivanju organa i obavestiti porodicu i izabranog lekara o toj odluci. Ovaj dokument se predaje lekaru ili nadležnoj Upravi za biomedicinu. 

3.  Uloga porodice u konačnoj odluci   

Članovi porodice imaju ključnu ulogu u odlučivanju o darivanju organa preminulog. Informisanje porodice o želji za doniranjem doprinosi poštovanju volje pokojnika i omogućava spašavanje života onih koji čekaju transplantaciju.

4.  Anonimnost i humanost procesa   

Darivanje organa je potpuno anonimno, dobrovoljno i besplatno. Ni porodica donora ni primalac ne dobijaju informacije o međusobnim identitetima, što obezbeđuje privatnost i dostojanstvo svih učesnika.

5.  Medicinski prioritet – spasavanje života   

Lekari preduzimaju sve moguće mere kako bi spasili pacijenta pre nego što se razmotri darivanje organa. Donor može postati samo osoba kod koje je moždana smrt nepovratno potvrđena.

6.  Razlika između moždane smrti i kome   

Moždana smrt je trajno oštećenje mozga koje onemogućava bilo kakvu funkciju, dok koma ostavlja mogućnost oporavka. Dijagnozu moždane smrti potvrđuje tim stručnjaka strogim medicinskim i zakonskim procedurama.

Pexels

7.  Poštovanje tela preminulog   

Eksplantacija organa obavlja se pažljivo, s velikim poštovanjem prema telu pokojnika. Ova procedura ne utiče na organizaciju sahrane, koja se može sprovesti prema željama porodice. 

8.  Pravednost u određivanju prioriteta   

Pristup organima ne zavisi od materijalnog statusa ili društvenog položaja, već od medicinskih kriterijuma poput imunološkog podudaranja, hitnosti i težine stanja primaoca. Sve procedure sprovode nezavisni medicinski timovi. 

9.  Transplantacija kao poslednja nada   

Za osobe s trajnim otkazivanjem funkcije organa transplantacija je jedini put ka ozdravljenju. Ova metoda lečenja često spašava život pacijentima koji nemaju drugih opcija.

10.  Budućnost Srbije u Eurotransplantu   

Članstvo u Eurotransplantu može doneti brže i dostupnije transplantacije za pacijente u Srbiji. Povećanjem broja donora i ispunjavanjem standarda, naša zemlja bi se pridružila mreži koja daje prioritet najugroženijim pacijentima, posebno deci. 

Humanost na prvom mestu

Doniranjem organa globalno se godišnje spasi oko  500.000 života , zahvaljujući transplantacijama srca, bubrega, jetre, pluća i drugih organa. Ovaj broj pokazuje koliki značaj ima humanost pojedinaca za zdravlje i budućnost čitavog čovečanstva. 

 Doniranje organa je čin najveće humanosti i solidarnosti. Podrškom ovoj ideji omogućavamo mnogima novu šansu za život.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi