Miloš je obukao svečano odelo, uzeo zastavu i rekao: "Evo mene, a eto vam rata s Turcima!" I pre 210 godina počeo je Drugi srpski ustanak!

Na hrišćanski praznik Cveti, 23. aprila 1815. godine (11. aprila po julijanskom kalendaru), u selu Takovo održan je istorijski skup koji je označio početak Drugog srpskog ustanka. Ispred takovske crkve okupili su se viđeniji ljudi rudničke i okolnih nahija kako bi doneli konačnu odluku o novom ustanku protiv Osmanskog carstva, koje je i nakon Prvog srpskog ustanka nastavilo sa zulumom i represijom.

Sastanak je organizovan u tajnosti, a agitacija je bila ograničena na rudničku, kragujevačku i čačansku oblast. Takovo je izabrano kao mesto konačne odluke zbog tradicionalnog sabora koji se na Cveti održavao, okupljajući narod iz različitih krajeva.

Za vođu ustanka jednoglasno je izabran Miloš Obrenović. Nakon službe u crkvi, Miloš je izašao pred narod, popeo se na kamen i održao vatren govor u kojem je pozvao narod na borbu i zatražio da mu se dodeli puna vlast u vođenju ustanka. Okupljeni su podržali njegovu odluku povikom: "Sve na našu dušu, i vrat, i obraz", nakon čega su redom prilazili i ljubili mu ruku u znak poštovanja i podrške.

Foto: Wikipedia/ Dungodung

Ubrzo potom, Miloš se uputio u svoj dom u Crnući, obukao svečano odelo, uzeo zastavu i izgovorio čuvene reči:

"Evo mene, a eto vam rata s Turcima!"

Ustanak koji je promenio istoriju

Drugi srpski ustanak predstavljao je nastavak Srpske revolucije, a prema nekim istoričarima, i njenu treću fazu, uzimajući u obzir Hadži-Prodanovu bunu iz 1814. godine.

Iako su osmanske vlasti pokušale da suzbiju ustanak slanjem dve velike vojske – rumelijske sa istoka i bosanske sa zapada – sukobi su brzo prerasli u pregovore. Ključni trenutak usledio je 25. oktobra 1815, kada je između Miloša Obrenovića i Marašli Ali-paše postignut usmeni dogovor.

Iako je za Osmansko carstvo to značilo kraj borbi, za srpske ustanike to je bio samo početak političke borbe. Dogovor je poslužio kao temelj za dalje pregovore i proširenje privilegija koje su s vremenom dovele do stvaranja Kneževine Srbije.

Foto: Wikipedia/Ninam

 

Autonomija, dinastija i ustav

Dogovoreni ustupci omogućili su Srbima delimičnu samoupravu: dvojnu upravu, prikupljanje danka od strane srpskih vlasti, izbor lokalnih knezova i formiranje Narodne kancelarije u Beogradu.

Posle pobede Rusije nad Turskom, Jedrenskim mirom iz 1828. i hatišerifima iz 1830. i 1833. godine, Kneževina Srbija je i zvanično stekla široka samoupravna prava. Ukidanjem feudalnih odnosa i turske uprave, stvoreni su temelji moderne srpske države.

Konačno oslobođenje od osmanske vlasti simbolično je zaokruženo donošenjem Sretenjskog ustava, koji je ukinuo feudalizam i garantovao lične i imovinske slobode svima koji žive na teritoriji Srbije.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi