"Odlazila sam kod lekara i sa razbijenom glavom": Ispovest Nišlijke koja je spas pronašla u Sigurnoj kući
Prijavila je nasilnika na nagovor ćerke nakon 40 godina zlostavljanja
“Nasilje sam trpela dugo, skoro svakodnevno. Moj muž je često pio i tukao je i mene i decu. Imam petoro dece, a najteže mi je bilo dok su bili mali, morali su sve to da gledaju, bili su uplašeni, ja sam se bojala da odem, ostajala sam zbog dece, nadala sam se da će biti bolje”.
Ovako svoju ispovest za naš portal započinja P. R. jedna od štićenica Sigurne kuće u Nišu, koja je punih 40 godina trpela nasilnika koji je maltretirao, povređivao i izbacivao iz kuće i nju i njihovo petoro dece.
Bez podrške
Bespomoćna, bez zaštite porodice, prijatelja kojih je sa godinama bivalo sve manje, u strahu da bi prijavljivanje policiji moglo da samo pogorša stvari, trpela je i ćutala.
Udala se jako rano, sa 16 godina. Nije završila školu, a ni na pomoć porodice nije mogla da računa, bojeći se da bi on i njima mogao da naudi.
– Par puta sam odlazila kod brata, sestre, ali muž je uvek dolazio i njima pravio probleme, ja sam zavislila od njega potpuno, deca su zavisila od njega i morala sam da se vraćam. Nisam znala da mogu da ga prijavim, niko mi to nije rekao. Kada sam odlazila nakon brojnih povreda, jednom i sa potpuno razbijenom glavom kod lekara oni mi ništa nisu govorili – priča P.R. za 24sedam.
Ona je dodala, da je retko napuštala kuću i da su im retko ljudi dolazili. Svi su znali da trpi nasilje, ali niko nije to prijavio.
– Često me je izbacivao zajedno sa decom, u toku noći na ulicu, boravili smo kod komšija – govori nam kroz suze ona.
Nakon četiri decenije..
Ona kaže da je tek na nagovor ćerke, posle 40 godina trpljenja nasilja i zlostavljanja, prijavila slučaj i pronašla svoj mir i spas u Sigurnoj kući. Direktorka te Kuće Sonja Šćekić kazala je da će ove godine akcenat rada biti usmeren na ekonomskom osamostaljivanju žena.
– Priča koju smo krenuli o osnaživanju žena je veoma važna jer one moraju da bude svesne svojih mogućnosti. Novac od modne revije, koja je nedavno održana, uložićemo u edukaciju naših štićenica. U narednih desetak dana potpisaćemo novi protokol o saradnji sa Univerzitetom u Nišu, tako da će naše štićenice moći prema svojim interesovanjima da izberu neko od 200 zanimanja za koja će moći da završe obuku i dobiju sertifikat – kazala je Šćekić.
Ilustracija/Profimedia
Kroz Sigurnu kuću u Nišu godišnje prođe više od 100 korisnika, uglavnom majke sa decom, bežeći od nasilja, koje su često trpele godinama. Prvo gde zakucaju na vrata kada nemaju kome, jeste ova institucija.
Žene dolaze same
Šćekić kaže da žrtva nasilja može biti svaka žena, bez obzira na socijalni status, godine, obrazovanje. Žene u Sigurnu kuću dolaze preko Centra za socijalni rad, ali se dešava, kako nam je kazala, da saznaju gde se Sigurna kuća nalazi i da dođu same.
– Mi nikada nismo vratili nijednu ženu, ali u takvim situacijama dužni smo da obavestimo Centar za socijalni rad kao i policiju – kazala je Šćekić.
Probleme sa nasilnicima su imali pre nego što je donet zakon, dešavalo se da dolaze do kuće, ali je to sada sve ređi slučaj.
– Sada sa zabranom prilaska i komuniciranja obaveštavamo policiju i ukoliko nasilnik uznemirava ženu telefonom – rekla je Šćekić.
Psiholog Maja Todorović kaže da se sa svakom štićenicom radi zasebno, ali da se kroz edukativne i kreativne radionice podstiče razvoj samopouzdanja kod štićenica Sigurne kuće.
Pročitajte još:
– One teško izražavaju svoje mišljenje , ne znaju da se suprotsave, mi ih učimo metodama kako da se založe za sebe, pomažemo im da ne potiskuju emocije, govorimo da je u redu da budu i tužne i ljute – rekla je Todorović.
Ona je dodala da su od veikog značaja i radionice na kojima učestvuju bivše korisnice Sigurne kuće koje dele svoje iskustvo sa sadašnjim i načine kako da prevaziđu probleme.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari