Da li će Srbi iz Praga ići u "kontrolisanom režimu" u crkvu? Gradske vlasti traže ključeve najveće pravoslavne bogomolje

Ključ Crkve Uspenja Presvete Bogorodice na praškom groblju mogao bi da da dospe u ruke gradske uprave, zbog čega će hiljade Srba koji žive u Pragu morati na liturgiju u redukovanom režimu.

Naime, u dopisu koji je stigao sveštenicima u ovoj crkvi rečeno je da se pravoslavnim obredima koji dugo traju i kojima prisustvuje mnogo ljudi sa upaljenim svećama škodi unutrašnjosti objekta, inače spomenika kulture.

Ovo je, inače, najposećenija pravoslavna bogomolja u ovom gradu, u čijoj kripti su posmrtni ostaci 130 srpskih zarobljenika u Prvom svetskom ratu, dok je u crkvi pohranjena relikvija - krvava košulja kralja Aleksandra, velikog pokrovitelja pravoslavlja u Češkoj, koju je nosio prilikom atentata 1934. u Marselju. U ovoj crkvi je i njegovo zvono koje je darivao crkvi. Ono i dalje poziva na obrede.

Protojerej Srđan Jablanović, jedan od dvojice sveštenika koji služe u crkvi na praškom groblju, ne krije nezadovoljstvo povodom nove odluke.

- Ukoliko se ne dogodi nekakvo čudo, od 1. januara 2022. pravoslavni vernici u Pragu ostaće bez Crkve Uspenja Presvete Bogorodice na Olšanskom groblju, na kojem se liturgije služe od novembra 1924. godine. Nastojnik Roman Hajdančenko treba ključeve bogomolje da preda tog dana. Ovo smo primili kao grom iz vedra neba.

Kako podseća Jablanović, Crkva Uspenja Presvete Bogorodice je neka vrsta verske vertikale hrišćanstva u ovom gradu. U porti leže kosti Karela Kramarža, prvog premijera Češke iz 1918. godine, koji je uz Masarika bio lider zemlje nastale iz propale imperije, a prešao je u pravoslavlje. Tu su sahranjeni i Ipatijevi, porodica iz Jekaterinburga u čijoj je kući ugašena loza Romanovih 1918. godine, kao i majka i sestra književnika Vladimira Nabokova.

 

Direktor Uprave groblja u Pragu Martin Červeni, obrazlažući odluku o preuzimanju crkve u lokalnim medijima, kazao je da će podzemnu kriptu preuzeti oni, a da će crkvu i dalje moći da koristi Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, ali "u režimu koji se više kontroliše".

- Da nije tužno, bilo bi smešno. Pravoslavna crkva, koja je u funkciji više od 90 godina, krivi se jer okuplja vernike u broju koji se ne dopada gradskim vlastima - komentariše Jaroslav Foldina, poslanik u češkom parlamentu i predsednik Udruženja češko-srpskog prijateljstva.

Eparhija Pravoslavne crkve Češke i Slovačke oglasila se povodom sporne situacije, tražeći dijalog kako bi se došlo do rešenja.

Žezlo Mihajla Pupina

Pravoslavna crkva čeških zemalja i Slovačke obnovljena je 1921, nakon skoro 900 godina, po blagoslovu Srpske pravoslavne crkve. Prvi češki vladika postao je sveštenik Gorazd (Matej Pavlik), koji je razočaran u katoličanstvo otišao u Hopovo, da bi ga 1921. rukopoložio srpski patrijarh Dimitrij u Sabornoj crkvi u Beogradu, a mitropolit Gorazd je u Prag poneo žezlo - poklon Mihajla Pupina. Nemci su ga streljali 1942. posle atentata na Hajdriha, Hitlerovog zapovednika za Češku. Naime, atentatori na Hajdriha su se nakon likvidacije krili u Hramu Sv. Ćirila i Metodija u Pragu.

Bonus video:

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi