Velika analiza otkrila koliko su učinkoviti maske, pranje ruku i distanca

Aktuelna pandemija koronavirusa i borba sa istom, iziskuje brojne mere, koje su iz dana u dan, širom sveta sve oštrije.

Nošenje maski i dalje mnogima predstavlja problem, ali se smatra i jednom od najučinkovitijih nefarmakoloških epidemioloških mera za suzbijanje širenja virusa, naročito delta soja, pokazalo je najnovije istraživanje.

Prema metaanalizi 72 studije koju su proveli naučnici sa Sveučilišta Monaš u Australiji, nošenje maski smanjuje prenos virusa za 53%.

U istom radu, objavljenom u časopisu British Medical Journal (BMJ), analizirana je učinkovitost drugih nefarmakoloških mera, odnosno pranja ruku i održavanja fizičke udaljenosti.  

Ta analiza je pokazala da pranje ruku takođe smanjuje širenje virusa za 53%, međutim ovaj rezultat nije imao istu statistički značajnu težinu, jer je u analizu bio uključen tek mali broj studija koje postoje o toj meri.

Prema istoj analizi, fizičko distanciranje smanjuje širenje virusa za oko 25%.

- Verovatno je da daljnja kontrola pandemije covida-19 zavisi samo o visokom obuhvatu vakcinacije i njenoj učinkovitosti, već i o stalnom pridržavanju učinkovitih i održivih mera javnog zdravlja - navodi se u tekstu BMJ-a.

-Zbog heterogenosti studija metaanalizu nije bilo moguće napraviti za učinkovitost karantina i izolacije, univerzalnog lokdauna i zatvaranja granica, škola i radnih mesta.

Ali, navodi se takođe i da su se globalni programi vakcinacije pokazali kao učinkovita mera u spašavanju života, ali nažalost ne i potpuna zaštita od širenja virusa.

"Univerzalni lokdaun nije održiv"

-Većina cepiva ne pruža 100% zaštitu i nije poznato kako će sprečiti budući prenos SARS-CoV-2 s obzirom na varijante u nastajanju. Deo stanovništva koji se mora vakcinisati protiv covida-19 da bi se postigao kolektivni imunitet uveliko zavisi i o trenutnim i budućim varijantama. Ovaj prag vakcinisanja varira zavisno od zemlje i odgovoru stanovništva, vrstama vakcine, prioritetnim grupama za vakcinaciju i mutacijama virusa.

Pixabay

Dok se ne postigne kolektivni imunitet na covid-19, bez obzira na visoke stope vakcinacije, preventivne strategije verovatno će ostati kao mere prvog izbora u prevenciji bolesti. Mere kao što su zatvaranje (lokalna i nacionalna varijanta), fizičko distanciranje, obavezna upotreba maski za lice i higijena ruku računaju se kao primarne preventivne strategije za suzbijanje pandemije covida-19.

Javnozdravstvene i nefarmakološke intervencije pokazale su se korisnima u borbi protiv respiratornih infekcija koje se prenose kontaktom, kapljicama i aerosolima. S obzirom na to da je SARS-CoV-2 vrlo zarazan, izazov je odrediti koje bi mere mogle biti učinkovitije i održivije za dalju prevenciju.

Značajne prednosti u smanjenju smrtnosti zabeležene su u zemljama sa univerzalnim lokdaunima, kao što su Australija, Novi Zeland, Singapur i Kina. Univerzalni lokdaun međutim nije održiv, pa je potrebno razmotriti prilagođenije intervencije, one koje omogućuju društveni život i održavaju gospodarstva funkcionalnima, istovremeno štiteći visokorizične pojedince - ističu.

U prilog značaju maski kao mere koja bi trebala ostati na snazi uprkos 
vakcinaciji, govori i studija koju su objavili Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Odnosno, da pojasnimo, i vankcinisanu se i dalje trebaju pridržavati svih epidemioloških mera.

Bonus video:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi