Kako nastaju imena tajnih policijskih akcija u Srbiji: Od „Morave” do „Troje” u borbi protiv narko-mafije!
U "Balkanskom ratniku" pao Šarić, Badžinog ubicu „Vihor” zaobišao
Davanje kodnih naziva akcijama uobičajen je postupak policijskih službi u gotovo celom svetu. U zapadnoevropskim zemljama imena se biraju slučajnom metodom u kompjuteru, dok srpska policija to radi na sasvim drugačiji način.
Nazive akcija najčešće smišljaju i predlažu operativci koji neposredno rade na pripremi hapšenja. Ime bira šef organizacione jedinice koja je nosilac aktivnosti.
Najveća akcija u istoriji srpske policije, pod operativnim nazivom „Sablja”, verovatno je krštena tako jer je imala cilj da u korenu saseče organizovani kriminal na ovim prostorima. „Sablja” je usledila 2003, posle ubistva tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, kada je pohapšen ceo "zemunski klan", kao i komandni vrh Jedinice za specijalne operacije.
Pre „Sablje” pokrenuta je policijska akcija „Mreža”. Ime je simbolizovalo upletenost kanala krijumčarenja cigareta tokom devedesetih godina prošlog veka.
Pročitajte još:
Jedna od do sada najopsežnijih akcija u borbi protiv korupcije i finansijskog kriminala, u javnosti poznata kao „Rezač”, izvedena je krajem decembra 2015. godine, kada je uhapšeno 80 ljudi, a 2016. godine policija je u akciji „Skener” krenula u lov i uhapsila 46 osoba koje su se sumnjičile za privredni kriminal, pranje novca i mito.
Kako je objašnjeno, naziv „Skener” simbolizuje „kopanje” po kompjuterskim podacima i papirima, kao i bolji pregled kroz maglu, dok „Rezač” asocira na orezivanje voća ili na amputaciju nezdravog tkiva od zdravog.
Made in Balkan
U akciji kodnog imena „Balkanski ratnik” oktobra 2009. godine, u Urugvaju je zaplenjena 2,1 tona kokaina. U operaciji su učestvovale policijske službe Srbije, Urugvaja, Argentine i SAD, BIA, američka agencija za suzbijanje narkotika... Naziv „Balkanski” verovatno asocira na kolovođe kriminalne grupe okupljene oko Darka Šarića, koji se pred sudom za organizovani kriminal tereti da je narko-bos.
Policijska akcija „Geto” iz 2011. dobila je simbolično ime zbog zatvorenosti organizovane kriminalne narko-grupe i lojalnosti njenih pripadnika, a odnosila se na dilere sa Peštera, dok je „Kraba", vrsta morskog raka, ali i naziva bolesti, bilo ime policijske akcije kada su uhapšeni doktori Instituta za onkologiju i radiologiju.
Sve je počelo od Arčibalda
Davanje naziva policijskim akcijama u Srbiji počelo je 1921. godine. Tu praksu kod nas je uveo švajcarski kriminolog Arčibald Rajs, koga mnogi smatraju rodonačelnikom moderne srpske policije. Кao prvi direktor policijske škole, Rajs je generacijama učenika u Srbiji prenosio svoja iskustva s Univerziteta u Lozani.
Zbog sumnje na korupciju prilikom nabavke citostatika uhapšeni su osumnjičeni Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju, Zoran Bekić, načelnik Odeljenja pedijatrijske onkologije, Ivana Popović, direktorka apoteke u Institutu, i Zoran Tomašević, pomoćnik direktora za zdravstvenu delatnost Instituta.
„Morava” potopila dilere
Poznata je i akcija „Pištolj”, u kojoj su uhapšena 22 radnika NIS-a, koji su bili osumnjičeni da su na 15 benzinskih stanica, sa pumpnih automata, sa podešenim protokom stvorili višak od čak 1.852.229 litara benzina. Služba za borbu protiv organizovanog kriminala smislila je naziv akcije kao asocijaciju za štelovane točilice.
U jesen 2009. izvršen je veliki udar na narko-bande nazvan „Morava”, kada je tokom jedne noći pohapšeno je više od 650 dilera droge, dok je akcija „Armagedon”, usmerena protiv pedofila, i dalje u toku.
Printscreen/MUP
Akcija „Vihor”, koja u prenesenom značenju simbolizuje silovitost, pokrenuta je posle ubistva policijskog generala Radovana Stojčića Badže 1997. godine, a odnosila se i na istrage još nekih ubijenih policijskih funkcionera. Policijski „Vihor” navodno još uvek traje, ali, nažalost, bez rezultata, jer ubistva nisu rasvetljena.
Trojanski konj u softveru
Poslednja združena akcija više policija sveta protiv narko-kartela pažljivo je nazvana „Trojanski štit“, jer su tajni agenti na zadatku podmetnuli softver turskom gangsteru, a on ga preporučio svojim kriminalnim saradnicima za komunikaciju.
Slično navodima iz grčke mitologije, kada je lukavi Odisej, tražeći način da uđe u Troju, naredio da se napravi veliki drveni konj u koga je smestio vojnike. Hakan Aik nesvesno je pomogao da se raširi aplikacija „Anom”, koja je servisirala više od 12.000 šifrovanih uređaja koje je koristilo bar 300 kriminalnih sindikata, uključujući međunarodne organizacije za trgovinu narkoticima u preko 100 zemalja.
U akciji u koju su bile uključene i bezbednosne službe Srbije, uhapšeno je 800 kriminalaca, među kojima i 18 naših državljana.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari