Bili smo "Evropska Kolumbija" i opijumom snabdevali svet: Kraljevina SHS imala svoje narko bosove!
Droga krijumčarena na liniji Istanbul-Beograd, a korišćena i linija preko Kelebije, gde je opijum prebacivan u Mađarsku
Proizvodnja i izvoz opijuma bili su glavni biznis Srba i Makedonaca od 1919., pa sve do početka tridesetih godina prošlog veka. Glavni posrednici u izvozu makedonskog opijuma, koliko god zvučalo neverovatno, bili su konzulati Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Marselju, Parizu, Bazelu, Londonu, Bostonu i Čikagu.
Kupci su se obraćali njima direktno kako bi izbegli posredovanje solunskih Jevreja, konzulati bi potom kontaktirali sa Ministarstvom trgovine i industrije koje bi angažovalo ovlašćene izvoznike. Sprega izvoznika i političara bila je tesna, pa bi pravo na izvoz dobijao onaj ko bi imao najbolje veze u političkom vrhu ili "podmazao" gde je bilo potrebno.
Kada se sve pogleda iz ove perspektive i uzmu u obzir arhivski dokumenti, istorijska građa i okolnosti, nije ni čudo što je Balkan imao nadimak "Evropska Kolumbija".
Dilovanje droge bio je svakako unosan posao, a njime su se bavili i vlasnici skopske fabrike alkaloida Ognjanovići. Tokom dvadesetih godina oni su švercovali opijum umesto šarplaninskog kačkavalja, a toliko su razgranali biznis da su ih američki zvaničnici tridesetih godina optužili za nelegalnu proizvodnju i izvoz heroina, preteći Jugoslaviji uvođenjem embarga.
Pročitajte još:
Ruski emigranti bili su vrlo uspešni u ovom poslu i imali veoma dobro razrađenu mrežu. Glavni među "belim" Rusima za šverc opijuma preko Beograda bio je hemijski inženjer Josif Raskin, u talu sa izvesnim Mihajlom Stamburovskim, ekspertom za rudarstvo i Avčenikovim, službenikom arhiva Ministarstva zdravlja Kraljevine SHS. Avčenikov je bio zadužen za falsifikovanje dozvola za uvoz i izvoz droge.
Krijumčarenje vozom "Orijent ekspres"
Opijum i njegovi derivati krijumčareni su vozom "Orijent ekspres" na međunarodnoj liniji Istanbul-Beograd, a u iste svrhe korišćena je linija preko Kelebije, gde je opijum prebacivan u Mađarsku.
Čitava krijumčarska mašinerija srušila se 1932. godine kad je policija upala u stan Stamburovskog i obavila pretres. Otkriveno je da su glavni saradnici Raskina u Evropi bili Leon Goldštajn u Parizu i Mihel Šnejerson u Berlinu. Raskin ih je snabdevao drogom na veliko, a oni su je rasturali preprodavcima na malo.
Opijum se pio, pušio i unosio intravenozno
Kolika je bila proizvodnja opijuma u Povardarju govori i procena beogradske Stalne komisije za opojne droge koja beleži kako je čitava svetska industrija mogla apsorbovati 250 tona sirovog opijuma, a da je samo u Povardarju proizvođeno i do 70 tona. Statistike iz tog vremena kažu, na jednog Kineza je u proseku dolazilo 50 grama opijuma, a na Evropljanina tek četvrtina grama. Opijum se pio, pušio, a neki su ga unosili intravenozno jer su smatrali "da je to otmenije i dostojnije bele rase".
Koliko je posao cvetao govori podatak da je Raskin u jednom trenutku tražio da mu Stamburovski preko svojih veza i vezica izdejstvuje dozvolu za uvoz čak tri tone morfijuma. Raskin je uhapšen 1932. godine dok je putovao od Sofije ka Hamburgu i tu se otkrilo da je njegov "poslovni prijatelj" bio i peruanski konzul Karlos Fernandez Bakula, inače falsifikator čekova i lopov.
U samoj Kraljevini tada nije bilo neke velike zloupotrebe opijuma, jer je to bila roba za strance i buržuje koju nije mogao svako priuštiti sebi. Seljaci su doduše kuvali makove čaure i prokuvanu vodu i davali bebama da brže zaspe.
Kažu da je u nekim selima ova praksa zadržana i do dana današnjeg. Gutale su se kuglice sirovog opijuma, dok ga je sirotinja koristila kao sredstvo protiv bolova. Čak i u Makedoniji gde se proizvodio najveći deo sirovog opijuma gotovo da nije bilo zloupotrebe ove droge. Umesto njega, Makedonci su radije pušili hašiš švercovan iz Grčke i jednu specifičnu vrstu marihuane koja je u narodu bila poznata kao "asrar".
Banda Danila Tomasovića
Naši ljudi su se uglavnom bavili nabavkom opijuma iz Južne Srbije i njegovom primitivnom preradom. Za transport dalje su se starali stranci koje policija nije uspevala da identifikuje. Tako se posle pada Raskina i njegove ekipe na krijumčarskoj lestvici uspinje banda Danila Tomasovića koji je bio toliko uspešan i produktivan da su ga 1937. godine Amerikanci označili kao najvećeg krijumčara droge u Jugoslaviji.
Profimedia
Savetnik američke ambasade u Parizu upozorio je jugoslovenske vlasti da "radikalno suzbiju" krijumčarenje droge, jer ona u najvećim slučajevima završava u SAD. Situacija se ne menja ni u 1938. godini, pa je na zasedanju Stalne komisije za opojne droge Beograd proglašen glavnim centrom u kome se sprovodi nelegalna fabrikacija opijata i odakle se oni krijumčare preko granice. Amerikanci prete embargom i ponavljaju da krijumčari imaju saučesnike "u saobraćajnim i drugim državnim organima".
Država je zato htela veću kontrolu nad proizvodnjom i prodajom opijuma. Od 1933. godine postoji Jugoslovenski zavod za izvoz opijuma, a Privilegovano izvozno akcionarsko društvo (PRIZAD) takođe je formiralo svoje Opijumsko odeljenje koje je bilo smešteno u Ulici Admirala Geprata 85, a šef je bio Raja Tucaković.
Krpljenje rupa u budžetu
Opijumsko odeljenje u PRIZADU prerasta posle dve godine u posebnu kompaniju JUZOP, odnosno Jugoslovenski zavod za izvoz opijuma. Proizvodnja sirovog opijuma prevazilazila je količinu od 100 tona na godišnjem nivou, a finansijski efekat se merio desetinama miliona dolara u ono vreme.
Prvog januara 1932. godine stupio je na snagu Zakon o opojnim drogama kojim je proizvodnja opijuma bila ograničena na 17 srezova Vardarske banovine. Sirovim opijumom na veliko mogli su trgovati i veletrgovci, i to samo uz dozvolu, a trgovinom na malo samo apoteke. Za izvoz opijuma bio je nadležan isključivo PRIZAD i niko drugi.
Novcem od prodaje droge neko je finansirao svoje skupe životne navike, država je krpila rupe u budžetu, a VMRO je po uzoru na neke druge "revolucionarne" grupe finansirao svoju "borbu".
Pričalo se da je makedonski opijum bolji i od turskog i od kineskog.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari