Hrabra ispovest majke Nikole Jovića (II deo): Prete mi, ali nikada neću odustati jer moje dete mora da počiva u miru (FOTO/VIDEO)

Leskovačka policija, ubeđena sam, zna ko je ubio mog Nikolu. Ne znam da li znaju zašto, ali ko ga je ubio to apsolutno znaju. Prikrivaju se dokazi, predmet se čuva u fioci, gomilaju se papiri, kao nešto se radi, ali se ništa ne dešava. Molim MUP, molim sve institucije ove države, da se angažuju da se ovaj slučaj reši, jer ja sam majka, majka jednog izgubljenog života u 23. godini

Ovako za 24sedam priča Jadranka Jović, čiji je sin Nikola izrešetan sa 13 metaka na svoj 23. rođendan, 21. februara 2018. godine, ispred zgrade u kojoj je stanovao u Leskovcu.

Neutešna majka kaže da se obraća svim institucijama u ovoj zemlji, posebno MUP-u ako je voljan da reši slučaj ubistva njeng deteta, za koji se ona uporno bori šest i po godina i gde postoje svi relevantni dokazi, činjenice, svedoci, snimci, dokaznih materijala, a niko nije raspoložen da to reši.

 

 

- Mislim da ja, kao građanin ove zemlje, zaslužujem kao majka da saznam istinu ko i zašto je ubio moje dete. Kakva god istina bila, i najgora neka je, samo da se zna, da to moje dete počiva u miru, a i da sutradan ja mogu da budem mirna. Nismo mi zaslužili ovo, ovako nešto - vapaj je Jadranke Jović.

Više puta se, navodi, obraćala MUP-u i uporno tvrdila da se ne radi kako treba, da postoje propusti u radu. Oni, međutim, nisu reagovali. Odgovor je bio da je leskovačka policija uradila sve što je trebalo.

- Da me otkače govorili su: Idite kući, rešićemo. I nikada ništa - ogorčena je majka.

Poruka od ubice

U svojoj borbi za istinu Jadranka konstantno, i dan danas, dobija preteće poruke. Govori joj se da ne istražuje dalje. U jednoj od poruka javio joj se i muškarac i tvrdio da je ubica njenog sina. "Neće da ti kažu ko je, ja sam to uradio", napisao je. Na to mu je odgovorila da može da bude nalogodavac, ali da ubica nije. Onaj, koji se predstavio kao krvnik, poslao joj je tada poruku: Hahaha i to znaš.

- Nisam zaslužila da živim pod pretnjama i u neznanju ko mi je i zašto ubio sina - kaže Jadranka.

O Nikoli je, kako tvrdi, pisano sve i svašta. Pored ostalog i da je iz kriminogene sredine, da ima dosije, da je hapšen zbog droge.

- Nikolu je policija često zaustavljala i maltretirala, iako mu je pola familje u MUP-u. Svi časno rade svoj posao, otac mu je bio u Žandarmeriji i penzinisan je malo posle ubistva sina. Jednom je Nikola proveo noć u stanici zbog jer nije imao ličnu kartu. A jeste je imao pri sebi. Priveli su ga i zbog droge koja je bila u automobilu njegovog prijatelja i koja nije bila njegova. Nikola je bio u svojim kolima i veze nije imao sa tom drogom. Pušten je kad su utvrđene činjenice i nikakav postupak protiv njega nije vođen. Otišla sam u policiju i tražila dosije mog sina posle kojekakvih medijskih natpisa. Rekli su mi da nema dosije i da ne mogu da mi ga daju, jer ne postoji - priča Jadranka Jović.

Od malih nogu Nikola je, kazuje majka, voleo uniformu, najviše zbog oca. Posle osmog razreda pokušao je da upiše Vojnu školu. Bio je 127, a primali su 120 kandidata, a oni, kako kaže njegova majka, nisu imali vezu da to poguraju. Upisao je tada Ekonomsku školu u Leskovcu, pravni smer i završio je sa odličnim uspehom.

Uniforma u krvi

- Pokušao je potom da upiše Fakultet bezbednosti u Beogradu. Osvojio je maksimalni broj bodova, ali su ga potisnuli oni sa vezama. Voleo je uniformu. Sa mojim sestrićem išao je dobrovoljno da se prijavi u vojsku, ali su mu rekli da nađe vezu i obojicu ih odbili. Tada se razočarao i izrazio želju da ide u Legiju stranaca. Sa 19 godina je otišao u Marsej i bio je primljen, ali su mu tražili naknadno da uradi analize za srčani ritam, pa se vratio posle sedam dana. Iz naše države priznavali su samo rezultate sa VMA u Beogradu. Uradio je te analize i rezultat je bio dobar. Nije se, međutim, vratio u Francusku, jer ga je prošla želja - kaže Jadranka.

Tada je, kako tvrdi naša sagovornica, rešio da čeka da se otvori konkurs za policiju. Konkurs je otvoren i Nikola je primljen. U aprilu je trebalo da ide u Sremsku Kamenicu, ali je ubijen 21. februara.

- Od osmog razreda osnovne škole moj sin je svake godine plivao za časni krst na Bogojavljenje. Bio je vernik. Ne kažem ovo zato što je moje dete, ali ništa kvarno nije imao u sebi. Nikada nije opsovao. Štitio je uvek druge. Bio je preemotivan i srčan. Borio se uvek za pravdu. Trenirao je brazilski džiju-džicu, MMA, boks, kik-boks i druge borilačke veštine i osvojio pregršt medalja. Imao je devojku četiri godine, stalni krug prijatelja. Ne znam zašto je ubijen i kome je smetao. Nikakav razlog nije postojao. Bio je dete za poželeti - zaključuje Jadranka.

Nikola Jović sahranjen je tako da njegova majka sa prozora može da vidi njegov grob.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi