Šuplje priče o beogradskim klanovima: Ovo je bajka o džudisti sa Voždovca
Smrt Romea Savića i dalje je misterija u pričama o kriminalcima iz devedesetih godina
Bio je beogradski Robin Hud, otimao drogu i automobile pokvarenim policajcima...
Kao i u svim pričama o kriminalu i junacima sa "beogradskog asfalta" tokom devedesetih godina i ovakva bajka se danas kazuje o Romeu Saviću, džudisti iz voždovačkog klana. Njegova smrt, tri sata posle ponoći 8. novembra 1994. godine, nosi epite "misteriozna" uz obavezno pominjanje da ga je ubila korumpirana policija.
Da nije sve u superlativu raspršio je Žarko Popović, čovek koji je u najžešće vreme tih devedestih godina bio na najkrvavijem mestu u MUP-u. Nalazio se na čelu Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata, u to vreme, bio je šef operative MUP-a koja je imala najviše posla.
Kodeks samuraja sa asfalta
Romeo Savić je nekoliko puta pred smrti bio upozoren da prekine sa svojim pričama i postupcima, ali nije hteo da sluša. Nije želeo da prestane, tvrdio je, zbog ponosa. Tako je jednom prilikom i bio ranjen, ali je kasnije u skladu sa nekakvim kodeksom "samuraja sa asfalta" oprostio napadačima.
Pročitajte još:
- Sve su to šuplje priče i ništa drugo. Da se Romeo Savić tako ponašao, kako su on i njegovi drugovi pričali, ne bi po Beogradu nosio glavu na ramenima ni dva dana. Ništa on nije rekao što se ne dešava, ima naših kolega policajaca koji ne mogu da odole plodonosnoj saradnji sa kriminalcima. Ali, ta saradanja bi vrlo kratko trajala. Savić se overio od droge i nema tu mesta misteriji. Taj momak je bio smešan ko pozorište - ukratko je sumirao Popović.
Sa prvim čovekom za Trećeg odeljenja beogradske policije, međutim, ne bi se složila porodica Savić. Majka ovog mladića, koji je skončao život u 24. godini, poricala je nalaze obdukcije po kojima je sin u krvi imao tragove kokaina. Bila je ubeđena i da bi požrtvovanom lekarskom intervencijom život njenog sina bio spasen.
Ovako je pričao Romeo
Kao član voždovačkog klana Romeo Savić je i davao izjave medijima:
- Nisam kriminalac, već čovek koji mora da radi neke stvari. Ne privlače me velike pare i zato sam normalan. Ali para imam, a ako Bog da, imaću ih i više;
- Upadao sam u kuće u kojima se skoro javno valjala droga i otimao sve što sam zaticao. Jedanput, dvaput, triput... Radio sam ispravno. Uvek sam uzimao i od cinkaroša, pijanaca, indijanaca;
- Ne podnosim narkomane, a mnogi moji prijatelji su zavisnici. Podelim im pare, iako znam da bi me prodali budzašto, jer je droga čudo.
Savić je nađen ispred svoje kuće nakon što je prethodne noći otišao da se vidi sa devojkom koja mu je poslala poruku na pejdžer (majka je kasnije ispričala da ta devojka nije poslala poruku). Podzemlje je verovalo da je otrovan i da iza svega stoji podmetačina policajaca koji su se bavili dilovanjem droge i želeli su da se osvete Saviću jer im se mešao u posao.
Na kraju sage, ovaj veliki prijatelj Aleksandra Kneževića-Kneleta sahranjen je na Topčiderskom groblju. U istom redu su i drugi iz njegovog klana - vođa Goran Vuković i Bojan Boki Banović.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari