Jedan čovek, cela armija: "Slavija" kobna za lovca na Tita i srpskog komandosa

Najpoznatiji srpski emigrant, čuveni antikomunista koji je četiri puta pokušao da ubije Josipa Broza Tita i jedini srpski komandos koji je prvi oteo putnički avion u Americi Nikola Kavaja preminuo je na današnji dan pre tačno 16 godina u svom stanu na beogradskom Dorćolu. Misterija njegove smrti i danas traje i mnogi su mišljenja da je "srčani udar" zapravo podmuklo političko ubistvo trovanjem.

Tog 10. novembra 2008. godine sedeo je sa prijateljima na večeri u hotelu "Slavija". Oko 20 časova mu je pozlilo, radnici hotela pozvali su Hitnu pomoć. Lekare koji su došli da ga reanimiraju Kavaja je zamolio da ga hitno odvezu u njegov stan u Ulici cara Dušana, jer želi tamo da ispusti dušu. Umro je u fotelji u svojoj radnoj sobi u 21.30 u 76. godini.

Smrtonosni koktel 

- Mislim da ću umreti. Sanjao sam noćas roditelje. Došao je čas mog poslednjeg putovanja. Odvezite me kući - navodno je rekao prijateljima.

Printscreen Youtube

 

Uprkos tome, mnogi su ubeđeni da je otrovan u restoranu. Poslednje nedelje života često je konzumirao previše alkohola. Taj put je popio dve-tri čaše i, kako su pričali njegovi prijatelji, odjednom počeo da se žali da mu je muka. Verovali su da mu je u piće/hranu stavljena smrtonosna doza droge - manja količina kokaina i heroina.

Na TV kanalu "Histori" Kavaja je proglašen za trećeg najvećeg teroristu sveta, odmah iza Karlosa i Bin Ladena. Pred smrt je dobio ugovor iz Holivuda za snimanje dokumentarnog filma o srpskim komandosima. Verovao je da će upravo u tom projektu dokazati svetu da je bio najveći među najvećima. 

- Kakav Karlos?! Najbolji je Nikola Kavaja! Karlos je imao milione, milijarde dolara, iza njega je stajao moćni SSSR, možda i Titova Jugoslavija, ceo Istočni blok. Za ubistvo Tita imao sam budžet od 15.000 dolara. Da sam imao milion i jednoga sebi ravnoga, nikada Tito ne bi živu glavu izneo iz Amerike - govorio je u svom stilu u poslednjem intervjuu nedeljniku "Reviji 92". 

Strah od mladog revolucionara

Srpska emigracija posle Dragiše Kašikovića imala je samo još jednog istinskog borca protiv komunizma - Nikolu Kavaju. Pred njim je drhtala Jugoslavija. Tito ga je zatvarao, CIA i FBI su za ovog Srbina govorili da je ”jedan čovek - cela armija”. 

Iako u 76. godini, Kavaja se poslednjih dana života u Beogradu ponašao kao mladi revolucionar. Nosio je svilene pilotske pantalone i kožnu jaknu, imao kratku oficirsku frizuru i oštar glas komandanta.

- Za njega mir nije postojao, jer je bio u ratu za oslobađanje Srbije od izdajnika, neprijatelja i okupatora. Živeo je sa idejom o slobodnoj zemlji srpskog naroda i tu ideju je prenosio mladim patriotama, sa kojima se susretao i razgovarao širom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske - otkrio je njegov trostruki kum Boško Radonjić, Užičanin koji je spasao u u SAD poslednjeg mafijaškog bosa.

Facebook/

 

Pošto nije trpeo komunizam, Kavaja je kao podoficir Jugoslovenske armije pedesetih godina pobegao preko Austrije u Nemačku. Tamo se zaposlio, oženio Marijom Moser i dobio ćerku. Iz Nemačke je preko Afrike i Južne Amerike 1961. ušao u Njujork i pristupio četničkoj organizaciji Srpski oslobodilački pokret ”Otadžbina”.

Zakletva na grobu vladike Nikolaja

- Bila je to jedina organizacija ravnogoraca koja je u Americi izvodila političke i diverzantske akcije protiv komunističke Jugoslavije i Josipa Broza. Bio sam mlad, bez posla i neprestano progonjen od Udbe i FBI. Tito je imao 200 agenata i 10 ubica u Americi. Sa ljudima iz SOPO organizovao sam kamp u Libertvilu, u kome sam vežbao gađanje iz puške. Meta je bila Titova slika. Na grobu vladike Nikolaja Velimirovića, u manastiru Sveti Sava, zakleli smo se da ćemo ubiti Josipa Broza - zapisano u Kavajinim knjigama sećanja "Sinovi izdane Srbije" i "Komandos".

Prva prilika se ukazala u Meksiku 1962. godine, potom u Njujorku 1963. i u Vašingtonu 1964. i 1967, ali su agenti FBI sprečili atentatore. 

Printscreen Youtube

 

Imao je ideju i da se avionom obruši na zgradu CK SKJ na Ušću u Beogradu, ali je umesto toga odlučio da otme američki avion na liniji za Irsku, ne bi li iz zatvora izvukao uhapšene saborce. Zbog ove terorističke akcije, Kavaja je osuđen na 60 godina robije. U američkim zatvorima bio je od 1979. do 1997. godine.

Povratak u Srbiju

Demokratske promene i skidanja vela tajni sa Udbinih arhiva o političkim emigrantima, izbacili su u prvi plan lik Kavaje kao osvedočenog borca protiv komunističke diktature. Bio je to povod da Kavaja iz zatvora na Floridi promoviše svoju knjigu "Lovac na Tita" po kojoj je snimljen i film.  Zahvaljujući tom filmu, Nikola je postao heroj nove Srbije i pre nego što je izašao iz zatvora "Lapok".

Kavajin povratak u otadžbinu nije, međutim, bio lak. Dve godine posle pomilovanja 1995. godine, proveo je u izbegličkom logoru SAD. Amerika ga je deportovala kao opasnog Srbina, ali nijedna zemlja, čak ni Republika Srpska, u koju je želeo da ode, nisu ga ugostile. Samo mu je Srbija otvorila vrata. Doleteo je avionom tajno 7. decembra 1997. u pratnji agenata FBI, koji su ga predali inspektorima Državne bezbednosti. Punih sedam sati su ga saslušavali na aerodromu u Surčinu. 

- Ispitivali su me ko je ubijao emigrante u Americi, a ja sam odgovarao da su to činili ljudi Udbe. Ljutio sam se na njih što su mi uništili zemlju, jer su u temeljima prve i druge Jugoslavije sahranjene kosti najboljih sinova Srbije. Nisam im dozvoljavao da mi pričaju o Jugoslaviji, jer sam ja priznavao samo Srbiju - kasnije je objašnjavao Kavaja.

I kad se vratio među svoje Srbe, bio je nezadovoljan, jer ih je, kako je pričao, zatekao posvađane i nesrećne. Odmah je osetio da nikome nije potreban. Govorio je: 

- A da sam mrtav, ušao bih već u legendu i proglasili bi me za sveca.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi