Zverinjak posle 11 godina tišine: Pet hitaca u čoveka od poverenja

Beograd, 2. april 2014. Podne. U bašti kafića "Mariki" u Zvečanskoj ulici sedi čovek koji je preživeo rat, državni slom i kriminalne oluje. Rade Rakonjac, bivši Arkanov telohranitelj i pukovnik Srpske dobrovoljačke garde, pije kafu, kao i svakog dana. Pet hitaca iz automatskog oružja prekida rutinu. Umire. Dvojica ranjenih. Ubica nestaje. Jedanaest godina kasnije - tišina.

U zemlji gde svaka likvidacija nosi političku poruku, a svako ćutanje ima cenu, pitanje ko je ubio Radeta Rakonjca postalo je paradigma - ne samo za nerešena ubistva, već za kompletno nerazrešeno društvo. Njegova smrt, baš kao i njegov život, vodi nas kroz lavirint veza ratnih veterana, mafijaških klanova, političkih obračuna i jedne države koja se nikada nije suočila sa sobom.

Metak za poruku

Napad je bio hirurški precizan, vojnički hladan. Napadač u maskirnoj majici, sivom donjem delu trenerke, fantomkom - sišao je niz stepenice, rafal ispalio sa nekoliko metara, pobegao u "alfa romeo", koju je ubrzo potom zapalio. Scena poznata, kao da je deo koreografije nevidljivog rata koji se vodi u senci zakona. Rakonjac je pogođen u vrat i grudi. Nije imao šanse.

Printscreen/Youtube/TV Happy/Goli život

 

Zanimljivo, njegov telohranitelj tog dana nije bio uz njega - vodio je decu u školu. Ubica je znao. Pratio. Planirao. Oni koji su preživeli, Stojan Novaković Cope i bivši košarkaš Goran Ristanović, nisu dali izjave koje bi odvele ka naručiocu ili otkrile motiv.

Zverinjak prijateljstava

Rade Rakonjac nije bio običan vojnik iz ratnih devedesetih. On je bio deo najužeg kruga Željka Ražnatovića Arkana. Posle smrti komandanta, ostao je blizak Luki Bojoviću, šefu jednog od najopasnijih kriminalnih klanova na Balkanu. Rakonjac je nosio kovčeg Nikole Bojovića, Lukinog ubijenog brata. On je bio "čovek od poverenja" u svetu gde poverenje ima rok trajanja i često završi u crnoj hronici.

Njegovo gostovanje kod Milomira Marića u emisiji "Goli život" mnogi vide kao uvod u njegov kraj. Otvoreno je govorio o Arkanu, ratištima, SDG-u i danima koje većina radije zaboravlja.

Printscreen/Youtube/TV Happy/Goli život

 

- Ja sam čovek koji je preživeo rat, ali nisam siguran da ću preživeti mir - rekao je Rakonjac u toj emisiji, s pogledom koji je više ličio na priznanje nego na strah.

U tim rečima bilo je više slutnje nego teatralnosti. Bilo je jasno da zna - i da zna previše.

- Znaš, nekad ti nije najopasnije kad puca metak, nego kad stigne tišina - dodao je tada, kao da je predosećao kraj koji će stići bez upozorenja, ali s jasnom porukom.

Tihi rat klanova

Kontekst njegove smrti nije samo ličan, već sistemski. Rat između klanova Bojovića i Šaranovića u to vreme je ulazio u svoju krvavu fazu. Samo četiri dana pre Rakonjčeve smrti, ranjen je Goran Bojanić, član ekipe Miloša Delibašića, u bolničkoj sobi pod policijskom zaštitom. Njegovo ranjavanje, verovalo se, bilo je odmazda za ubistvo Nikole Bojovića. Ciklus krvne osvete bez kraja.

Printscreen/Youtube/Rudar 7

 

Rakonjac je bio veza - između prošlosti SDG-a, sadašnjosti kriminalnih struktura i potencijalne budućnosti u kojoj bi neko mogao da progovori. To ga je činilo opasnim. I idealnim za likvidaciju.

Spekulisalo se o naručiocima. O Đorđu Zafiroviću Zafiru, bivšem zetu Dragoslava Kosmajca. O ceni od 30.000 evra. O poruci Luki Bojoviću. O vezi sa Filipom Koraćem. Ali ostalo je - ništa. Niko nikada nije uhapšen.

Sahrane kao politički spektakl

Sahrana Rakonjca bila je još jedan ritual moći. Došli su svi. Kontroverzni biznismeni, nekadašnji saborci, ljudi iz senke, lica iz žute štampe. Sahranjen je uz pesmu "U boj krenite junaci..." Obezbeđenje je bilo organizovano kao u danima opasnosti.

Tu su bili i ljudi poput Nebojše Stojkovića Stojketa, koji je označavan kao vođa "rakovičkog klana" i Veselin Barović, kum Mila Đukanovića. Bio je i advokat Dragoslav Miša Ognjanović, kasnije i sam ubijen, a koji je zastupao Luku Bojovića.

Zločin bez kazne

Ubistvo Radeta Rakonjca je školski primer "državnog neuspeha". Ne samo zato što niko nije osuđen, nego zato što niko ni ne pokušava da odgovori na pitanja. Mediji se sete godišnjica, ali institucije ćute. Ili, tačnije, šapuću - ali samo iz prikrajka.

Zato što je ovde svaka istraga pitanje balansa. Ko je s kim, ko zna šta, i koga će povući sa sobom ako padne. Rakonjac nije bio samo čovek - on je bio simbol jednog sloja društva.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi