Povratak prestižnog festivala: “Beogradsko proleće” ponovo u znaku pop muzike, nostalgije i evergrina
Na istom mestu gde je pre tačno 61 godinu rođen, u tadašnjoj Dvorani Doma sindikata, na konferenciji za medije u Kombank dvorani najavljen je početak nove etape čuvenog festivala
Festival “Beogradsko proleće” je zakazan kako i sam naziv slovi za proleće ove godine, 29. aprila.
Nakon što je prava za festival i brend, Kombank dvorana otkupila od Udruženja džez, zabavne i rok muzike Srbije, čuveni festival će nastaviti da živi u koorganizaciji Radio Televizije Srbije, Color Press Group i Kombank dvorane.
Beti Đorđević Foto: Promo/Dom sindikata
Kako su najavili organizatori, na muzičkom festivalu u „novom ruhu“ biće izvedeno 18 novih kompozicija koje će se takmičiti u kategorijama najbolja kompozicija, najbolji tekst, najbolji aranžman i najbolja interpretacija.
Izvrišni direktor muzičke produkcije RTS-a Dragoslav Fredi Stanisavljević je rekao da su Beogradsko proleće i Muzička produkcija RTS-a gotovo pa vršnjaci, jer su tada nastali i ansambli RTS-a, a revijski orkestar Televizije Beograd je bio od prvog dana učesnik u praćenju svih vokalnih solista tih godina.
Pročitajte još:
- Vraćamo se kući kada je u pitanju evergrin i pop muzika - istakao je Stanisavljević.
Da događaj bude potpun, čuvena muzička diva Beti Đorđević pojavila se na konferenciji za medije kao specijalni gost, podsetivši se Beogradskog proleća nekada.
Ona je najavila i solistički koncert koji će biti održan u Kombank dvorani 19.februara, kojim će biti obeleženo i njenih 50 godina karijere.
Direktor Kombank dvorane, Igor Stanković je, napominjući da će predsednik Umetničkog saveta Beogradskog proleća biti Branko Klašček, istakao i pravila učešća kompozicija na festivalu.
- Umetnički savet ce sastoji od pet članova i odluke donosi većinom glasova. Umetnički savet Festivala imenuje Selekcionu komisiju koju čine tri člana. Selekciona komisija će, od blagovremeno prispelih prijava po raspisanom javnom konkursu, izabrati 18 kompozicija koje će biti izvedene na muzičkom festivalu pod nazivom „Beogradsko proleće 2022”, rukovodeći se interpretatorskim, muzičkim i umetničkim kvalitetom kompozicija, koje će biti prvi put javno izvedene na Festivalu. Selekciona komisija odluke donosi većinom glasova.
Umetnički savet Festivala imenuje stručni žiri, koji čine predsednik i četiri člana. Stručni žiri će dodeliti nagrade za najbolju kompoziciju, najbolji tekst, najbolji aranžman i najbolju interpretaciju, od kompozicija koje učestvuju u okviru takmičarskog dela Festivala - rekao je Stanković.
Javni konkurs se objavljuje za nove kompozicije zabavne i pop muzike, koje nisu javno izvedene pre Festivala, i nisu ranije promovisane, a što podrazumeva: Internet i sve platforme na njemu, diskografske kuće, radio i TV stanice, festivale, javna izvođenja u bilo kom obliku, i koje će biti prvi put uživo izvedene na Festivalu, uz Revijski orkestar RTS-a.
Tekstovi kompozicija, prijavljenih na konkurs, moraju biti na srpskom jeziku, bez obzira na dijalekt i narečja. Trajanje kompozicije ne može biti duže od četiri minuta.
Konkurs za prijavu učešća na festivalu otvoren je od 5. januara i trajaće do 15. februara putem veb adrese [email protected].
Đorđe Marjanović na Beogradskom proleću Foto: Arhiva Doma sindikata
Podsetimo da je festival “Beogradsko proleće” kada je osnovan bio pandan tadašnjem Opatijskom festivalu, kao i Italijanskom festivalu u San Remu.
Jedini žiri na prvom festivalu održanom dva dana zaredom 17. i 18. aprila 1961. godine u Domu sindikata bila je publika.
Na prvom "Proleću" nastupili su tada najpopularniji pevači zabavne muzike u Jugoslaviji: Đorđe Marjanović, Predrag Gojković Cune, Tereza Kesovija, Lola Novaković, Nada Knežević, Dušan Jakšić, Radoslav Graić i Marko Novosel.
Pobednik prvog Beogradskog proleća bila je pesma „Anđelina“, čije su verzije pevali Đorđe Marjanović i Radoslav Graić, autor pesme.
Drugo mesto osvojio je Đorđe Marjanović sa pesmom „Nek’ prođe zima“, dok je treće mesto pripalo Marku Novoselu, koji je izvodio pesmu „Valovi“.
U početku je festival trajao tri dana (dve polufinalne večeri i finalno veče), a sve do polovine sedamdesetih godina svaka kompozicija se izvodila u dve verzije, sa dva različita izvođača i orkestra. Tokom godina, festival se širio u programskom smislu, pa su 1971. godine prvi put organizovane takmičarske večeri novih gradskih pesama i romansi i dečje zabavne muzike.
Godinama je izvođače pratio Revijski orkestar RTV Beograd, kojim su dugo godina upravljali Vojislav Simić i Ilija Genić. Najpoznatiji voditelji festivala bili su Mića Orlović i Dunja Lango.
Na inicijativu Umetničkog ansambla „Stanislav Binički“ i Vojkana Borisavljevića, 2009. godine održan je koncert evergrin muzike, nazvan „Proleće u Beogradu", a potom i 2010. i 2011. godine.
Na ovim, revijalnim koncertima, održanim u Domu sindikata nastupili su Đorđe Marjanović, Lola Novaković, Miki Jevremović, Leo Martin, Bisera Veletanlić, Dušan Jakšić, Neda Ukraden, Maja Odžaklijevska, Radmila Karaklajić, Zafir Hadžimanov, Ljiljana Petrović, Boris Bizetić, Beti Đorđević, Lado Leskovar, "Lutajuća srca" i mnogi drugi, a 2011. godine gost iznenađenja bila je Tereza Kesovija.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari