Tamne dirke Bate Kovača: Šta su skrivale njegove knjige

Kornelije Kovač (Niš, 1942–2022), kompozitor, pijanista, aranžer, jedan je od najosobenijih i najznačajnijih muzičara sedamdesetih i osamdesetih godina na prostorima nekadašnje Jugoslavije uopšte. Sin violiniste, čiji je otac takođe bio muzičar (pijanista i horovođa), Kornelije Kovač završio je srednju muzičku školu u Subotici i 1964. Muzičku akademiju u Sarajevu.

Osnovao je svoju prvu muzičku grupu 1961, džez trio „BKB“, a 1966. pridružuje se sarajevskim „Indeksima“. Iz Sarajeva se seli u Beograd 1968. i osniva „Korni grupu“, koja je postojala sedam godina i sa kojom je postigao velike uspehe i na domaćoj i na međunarodnoj muzičkoj sceni, između ostalog i sa pesmom „Moja generacija“, koja je 1974. predstavljala Jugoslaviju na „Pesmi Evrovizije“.

Antonio Ahel/ATAImages

„Korni grupa“ je proslavila neke od najboljih pevača tog vremena, Dušana Prelevića, Dalibora Bruna, Dadu Topića, Zdravka Čolića, Zlatka Pejakovića...

Nekoliko godina živeo je u Engleskoj, radio kao studijski muzičar, producent, kompozitor i aranžer i sarađivao sa mnogim poznatim ličnostima muzičke estrade (Berni Mardsen, Joji Hirota, Pol Džons, Luis Jardim, Kolin Hočkinson, Dženi Daren...).

Sa engleskim muzičarima je osnovao grupu „K2“ i snimio album Why (Zašto), 1980. godine. Često je boravio u Španiji, gde je radio produkciju i aranžmane tiražnim pevačima i muzičkim grupama. Sav prihod od kompakt-diska Balkan (1993) poklonio je deci pogođenoj ratom u Bosni.

Antonio Ahel/ATAImages

Pisao je i muziku za TV serije, pozorište i filmove („Zlatna arena“ za filmsku muziku u Puli 1972. i 1982).

Dobio je Spomen-plaketu grada Beograda za doprinos kulturi 1972. godine, titulu počasnog građanina opštine Subotica 2005. i „Zlatni beočug“ za trajni doprinos kulturi Beograda 2009.

Objavio je solističke albume: Između svetlosti i tame (1977), Why (1980), Iz drugog filma (1982 – filmska muzika), The Sampled Moonlight (1986), Balkan (1993), Kornell Kovach (1994), Moja generacija (1996), Dvojni identitet (2000), i Ljubavne balade Kornelija Kovača (2007).

Antonio Ahel/ATAImages

Pored toga što je muzika bila njegova najveća ljubav Bata Kovač se bavio i pisanjem. Objavio je tri knjige: „Tamne dirke“ (2003), „Falko i druge priče“ (2007) i „Fusnota“ (2010).

„Tamne dirke“ je autobiografsko štivo, knjiga koja je jedinstvena u našoj savremenoj literaturi.  

"Jedna od mojih avantura bila je i Španija. Ono što sam doživeo u toj zemlji pod prekom potrebom morao sam da izbacim iz sebe na papir, u muziku, bilo gde, samo da napravim prostor za nove sadržaje i zatim sve to sklonim u fajlove uspomena. Opisao sam segment svog života koji mi je najviše pomogao da upoznam samog sebe", naveo je Kornelije Kovač o ovom delu.

"Tamne dirke", Kornelije Kovač Foto: Dejan Ćirić

O svojoj drugoj knjizi svojevremeno je rekao:

„Pripovetke ’Falko i druge priče’ obrađuju širok spektar dešavanja iz mog života - od 1970. pa do 2005. godine. Više od tridesetak priča nalazi se u ovoj zbirci. Ima u njima puno dokumentarnog, ali i fikcije, pa čak i psihodelije. Najviše je u njima doživljaja iz mog života u Beogradu. Priče nisu vezane za moju muzičku karijeru, ali u njima ima dosta mojih razmišljanja o muzici, o tome kako sam počeo da stvaram...

Promo/Delfi

„Fusnota“ je treća knjiga Kornelija Bate Kovača i izvesno najbolje od svega što je napisao. To su, u najkraćem, samo uslovno rečeno priče o pesmama koje su obeležile ne samo njegovu karijeru, već i živote mnogih od nas. Reč je, u stvari, o svedočanstvu (ili podsetniku), kome ranije ili kasnije pribegavaju istinski stvaraoci bogate biografije, kako se neke epizode od životne važnosti ne bi zauvek zagubile.

Temeljito, predano i istrajno, kako to može samo umetnik njegovog kalibra, Bata se orkanskom  snagom svog intelekta do kraja posvećuje svemu što radi, pa je to slučaj i sa „Fusnotom“: ona nikako ne pripada ogoljenom i jeftinom tabloidnom miljeu, sa kojim smo, nažalost, danas sve češće suočeni, već ozbiljnom opisu događaja i ličnosti u njima koji su presudno uticali na Batino stvaralaštvo. Vrednost „Fusnote“ je neprocenjiva jer je u pitanju slika vremena za koje često umemo da kažemo da je bilo i nevino i lepo i bolje!

Promo/Laguna

Ova knjiga se lako čita, njeni junaci su mnoge poznate ličnosti, a stil kojim je napisana je gotovo identičan onom koji je krasio Batu kao (razbarušenog) kompozitora. U svojevrsnom spoju realnog i irealnog, on se u spletu paralelnih radnji poigrava sa osobama iz svoje neposredne prošlosti, kojima će inače „Fusnota“ biti beskrajno simpatična i draga.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi