Himna patriotizma orila se Makišom! Od predaka ne dam groba, krv naša nije roba: Ovo su reči cele pesme

Gde god srpska noga hoda, naš je kamen, vazduh, voda! Mogu samo da zavide i zla svoga da se stide! Junačkoga mi smo roda, svetinja nam je sloboda, korenje je ovde naše, uzalud nas ratom plaše – reči su pesme „Ne dam“ koja se danas orila Makišom gde se održava svečanost obeležavanja Dana MUP-a i Dana Policije. 

Tanjug/Video

Ova pesma dotakla je srca snažnim i potresnim rečima svoje pesme koje prenose poruku zajedništva i sloge srpskog naroda.

– Ne dam grumen zemlje plodne, ni u gaju šljive rodne, niti bora, niti jelu, ne dam bagrem u svom selu…

Ne dam travu, ne dam Drinu, ne dam Savu, Žiču, ni Studenicu… Ikonu Svetog Save, ne dam sveću Krsne slave, ne dam crkve ni hramove, ne dam komad zemlje ove…

Nit slobode svoje ne dam, neću da je ikom predam… Ni trobrojke svoje ne dam, s ponosom od predaka ne dam groba, jer krv naša nije roba – reči su ove pesme koju su danas izveli učenici Srednje škole "Jakov Nenadović".

Tekst za pesmu “Ne dam” napisao je pesnik Goran Vitić, a aranžman Mikica Antonić.

Evo teksta cele ove pesme koji mnogi nazivaju "Himnom patriotizma".

“Ne dam”

Ne dam grumen zemlje plodne,
Ni u gaju šljive rodne,
Niti bora, niti jelu,
Ne dam bagrem u svom selu.
Ne dam grmlje, a ni cveće,
Ne dam šiblje, ni drveće,
Ne dam rosu, ne dam travu,
Ne dam Drinu, ne dam Savu
Ne dam Tisu, ni Moravu,
Gazivode, ni Resavu,
Ne dam jutra, ne dam zore,
Ne dam Adu, naše more
Ni ikonu Svetog Save,
Ne dam sveću Krsne slave,
Ne dam crkve, ni hramove,
Ne dam komad zemlje ove,
Ne dam Sunce, ne dam svice,
Ne dam laste, ne dam ptice,
Pa ni gnezdo prepelice,
Ni u parku ljubičice,
Nit’ slobode svoje ne dam,
Neću da je ikom predam,
Ne dam korov, ne dam žaru,
Ne dam lokvanj, ne dam baru
Ne dam cvrčka, niti mrava,
Ni u štali mojih krava,
Ne dam kuću, ne dam žito,
Sve je ovde plemenito!
Ne dam zgradu, nit’ ulicu,
Ni dečju cipelicu,
Ne dam nebo jer je moje,
Ni zastave sa tri boje
Ne dam Žiču, Studenicu,
Devojačku pletenicu,
Pa ni konje razigrane,
Ni Ljevišku, ni Dečane
Krajputaše koji stoje,
I pesama što se boje,
Ne dam krunu ja dvoglavu,
Nemanjićku Svetu slavu
Ni trobojke svoje ne dam,
Sav ponosan dok je gledam,
Od predaka ne dam groba,
Jer krv naša nije roba!
Ni Lazara, Obilića,
Majku devet Jugovića,
Ne dam svetu ja Srbiju,
Ni Kosovo Metohiju,
Gde god srpska noga hoda,
Naš je kamen, vazduh, voda,
Mogu samo da zavide,
I zla svoga da se stide.
Junačkoga mi smo roda,
Svetinja nam je sloboda,
Korenje je ovde naše,
Uzalud nas ratom plaše!

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi