Nova predstava na beogradskim scenama: Misterija „Tamnih drvoreda“ (FOTO)
Likovi ovog komada kroz pet zasebnih priča imaće priliku da se kroz sećanje vrate u trenutke svoje prošlosti koji su za njih bili prelomni na različite načine
U sredu, 21. decembra, u 19.30. u Teatru Vuk biće održana premijera predstave „Tamni drvoredi“ (Drvoredi), koja je inspirisana istoimenom zbirkom priča Ivana Bunjina.
Nebojša Broćić, koji potpisuje režiju ove predstave, uradio je dramatizaciju vođen idejom da su propuštene prilike u ljubavi kao i u životu, ono čemu se svesno ili nesvesno najčešće vraćamo.
Promo/Nataša Ilić
Likovi ovog komada kroz pet zasebnih priča imaće priliku da se kroz sećanje vrate u trenutke svoje prošlosti koji su za njih bili prelomni na različite načine. Da li će, i ko od njih, cdobiti šansu za drugu priliku?
Glavne uloge tumače Branislav Trifunović, Bojana Stefanović, Nemanja Stamatović, Vanja Jovanović i Anja Pavićević, dok glas Bunjina „igra“ Tihomir Stanić, a glas majke Aleksandra Janković.
Pročitajte još:
Promo/Nataša Ilić
Reč reditelja
„Pošavši od uverenja da je od svih istina najdublja i najživotnija ona poetska, naša predstava traga za momentima spoznaje takve istine o našem životu, ali kroz sopstveni bol ili radost, ne samo razumom, već i kožom. Odluke koje smo doneli ili izbegli da donesemo ostaju sa nama zauvek, imaju svoje posledice, ne samo po neposrednu budućnost, već na celinu života. Imaju i svoju cenu.
Promo/Nataša Ilić
Inspirisani, pre svega, jedinstvenim stilskim izrazom proze Ivana Bunjina, “Bunjinovim brokatom”, pokušali smo da, sada u dramskoj formi, osmislimo jedan specifičan, celovit svet. To je prostor koji će na svim nivoima - od dramaturškog, prekoglumačkog i vizuelnog, pa na kraju neizostavno i rediteljskog, biti u prilici da prenese Bunjinovu bogatu poetiku publici 21. veka, čistu u izrazu i bez izlišne patetike.“
Promo/Nataša Ilić
Nebojša Broćić
Vizuelni identitet predstave
„Ideja je bila da se u formi držimo prepoznatljive siluete sa početka dvadesetog veka, sa blagom stilizacijom i decentnim akcentom na etno motive. Vizuelno prostor scene će odrediti tepih koji ujedno daje ton likovnom identitetu čitave predstave, kao i bela čipkana zavesa koja, sem osnovne funkcije projekcionog platna, sa sobom nosi i sentiment sećanja i duh prošlih vremena. Koferi i sanduci koji tokom igranja dobijaju funkciju upotrebnih predmeta pričaju u isto vreme i priču o životu kao kontinuiranom traganju i putovanju.“
Lidija Jovanović (kostim i scena)
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari