Srbija na Bijenalu arhitekture u Veneciji: Putovanje kroz vreme i prostor Afrike (FOTO)

Na 18. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji Republiku Srbiju predstavljaće rad „U refleksijama…“ autorskog tima koji čine Iva Njunjić i Tihomir Dičić. Bijenale u Veneciji otvara se 20. maja i traje do 26. novembra 2023. godine.

Okosnicu izložbe „U refleksijama…“ čini Međunarodni sajam u Lagosu, projekat koji je osmislio i vodio arhitekta Zoran Bojović.

Ulaskom u paviljon posetilac se zatiče u elipsi, vremensko-prostornoj mapi.

Profimedia

Lagos nekad i sad

Tema izložbe je međunarodni sajam u Lagosu. Izložba se sastoji iz tri celine: anatomija Međunarodnog sajma u Lagosu, Sajam kao projekat grada , Sajam kao projekat arhitekture,Sajam kao projekat koji formira čoveka, kao deo svesti i neposrednog iskustva.

Takođe postoje tri sekvence izložbe: Nema karta –prazan prostor , Arhiva – bivša sadašnjost. Arhivski crteži projekta koji postepeno ispunjavaju nemu kartu, Put u Lagos – aktuelna sadašnjosti. Video snimci sa putovanja u Lagos.

Autori izložbe posetili su Lagos u februaru.

Tolulope Fatunbi

Kako je politika nesvrstanosti uticala na arhitekturu

Njihovi susreti sa arhitekturom Sajma, imaju za cilj sagledavanje i aktiviranje procesa vezanih za ove prostore danas. Kroz istraživanje autori nastoje da ustanove prostorne i vremenske refleksije i kao rezultat predstave jednu arhitektonsku identitetsku celinu.

Ova celina bi trebalo da afirmiše hitnost i potencijal sadašnjeg trenutka u kome se nalazimo u kontekstu izazova budućnosti u kojima se ova arhitektura može prepoznati kao resurs.

Politika nesvrstanosti imala je veliki uticaj na društvo mladih nezavisnih država Afričkog kontinenta šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Ove promene odrazile su se i na proces transformacije Afričkih gradova, u čemu su jugoslovenske arhitekte imale zapaženu ulogu.

Privatna arhiva Ljiljane Bojović

Pokret nesvrstanih, kao specifična međunarodna organizacija, bio je promoter politike oličene u antikolonijalizmu, antiimperijalizmu, nezavisnosti, emancipaciji i koegzistenciji među državama.

Jugoslavija je, kao jedan od predvodnika ovog Pokreta, kreirala aktivnu saradnju među državama članicama, koja se realizovala kroz brojne graditeljske poduhvate vezane za modernizaciju – industrijalizaciju i urbanizaciju mladih multinacionalih država u Africi.

Privatna arhiva Ljiljane Bojović

Jugoslavija upisala afričke gradove na globalnu mapu

Među onim koje su delovale u zemljama globalnog juga najveću građevinsku delatnost imala je beogradska firma Energoprojekt.

Brojne arhitekte iz ove firme gradile su u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, a neki od izvedenih objekata, zamišljeni kao refleksije budućnosti postali su simboli modernizacije i nezavisnosti ovih država. Veliki broj objekata koje je izgradio Energoprojekt bili su u ulozi međunarodne saradnje, kao što su kongresni centri, hoteli, aerodromi i međunarodni sajmovi.

Ovi projekti upisali su afričke gradove na globalnu mapu nakon perioda kolonizacije.

Jugoslovenske arhitekte deluju u duhu nesvrstanosti i međunarodne saradnje, a projekte su pratile i analize lokalne kulture, ankete sa lokalnim stanovništvom i implementacija znanja stečenih na licu mesta.

Projekat Sajma u Lagosu

Projekat Sajma u Lagosu, koji je izabran na međunarodnom konkursu i izgrađen između 1974. – 1976. godine, podrazumevao je urbanizaciju 350 hektara močvarnog područja. Sam objekat je predstavljao simbol, tek uspostavljene, multinacionalne države.  

Svojom arhitekturom predstavlja refleksiju nezavisne budućnosti ostavljajući za sobom kolonijalnu prošlost. Međunarodni sajam u Lagosu bio je odredište na kojem su se nekada sastajali posetioci Svetske izložbe, a danas je mesto koje grad pritiska težinom narasle demografske strukture. Opasane neurednim barakama i dalje stoje sajamske hale čiju arhitekturu je potrebno ponovo čitati.

Tolulope Fatunbi

Projekat „U refleksijama…“ usmerava pažnju na arhitekturu kreiranu kroz međunarodnu saradnju, posmatrajući je kao potencijal i resurs za budućnost.
Izložbu će realizovati Muzej primenjene umetnosti, Beograd pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

Biografije autora:

Privatna arhiva

Iva Njunjić (1994) završila je Master studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2019). Profesionalno iskustvo stiče kroz arhitektonsku praksu u Beogradu i Parizu. Učestvovala je na brojnim međunarodnim i nacionalnim konkursima. Predstavnica je Republike Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2023.

Privatna arhiva

Tihomir Dičić (1993) završio je Master studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2017). Profesionalno iskustvo stiče u arhitektonskim biroima u Bukureštu i Beogradu. Dobitnik je više nagrada i priznanja na konkursima u Srbiji i regionu. Objavljivani su mu radovi u stranim i domaćim časopisima. Izlagao je na izložbama u zemlji i inostranstvu. Aktivista je u udruženju građana Ulice za bicikliste. Zajedno sa Ivom Njunjić predstavnik je Republike Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2023.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi