Neverica, pobožna tišina i suze u publici: Nenad Jezdić o čuvenoj monodrami "Knjiga o Milutinu" (FOTO)

- Monodrama "Knjiga o Milutinu" sa Nenadom Jezdićem, rađena prema romanu Slobodana Danka Popovića, u režiji Egona Savina premijerno je odigrana tačno pre dve godine u pozorištu Zvezdara teatar, a pre dve dana doživela je i 150. izvođenje.

Za dve godine monodrama je uspela da dobije brojne pohvale od publike, ali i kolega i vodećih ljudi iz pozorišta, a Nenad Jezdić nagrade.

Promo / Zvezdara teatar / Jakov Simović

U romanu iz 1985. godine predstavljena je istorija Srba, od Sarajevskog atentata na princa Ferdinanda, do nekoliko godina posle Drugog svetskog rata. Knjiga je imala čak 40 izdanja i prodata je u 500.000 primeraka, i predstavlja jednu od najznačajnijih dela srpske književnosti antiratne tematike.

Istina je njegova jedina vera

- Milutin je zagovornik istine, a istina je njegova jedina vera i poznanje. Njegov brat blizanac, pobunjeni Mikan besni iz teksta Duška Kovačevića "Sveti Georgije ubiva aždahu", kaže: „Ja sam verovao samo u ono što sam mogao da dodirnem, a to su moji bližnji i duvari moje kuće”. Neko reče da „kad izbije rat, prva pogine istina - kaže Nenad Jezdić.

Kako ističe "Knjiga o Milutinu" je u Egonovom tumačenju isključivo istinska antiratna drama.

Promo / Zvezdara teatar / Nikola Vukelić

- Naše jednovekovno samoobmanjivanje i laž o tome da se heroj i junak svoje otadžbine i svog naroda postaje tako lako, prostom žrtvom i banalno, doživljava fijasko posle ove predstave i jednostavno  nestane.

Shvatio sam to promišljajući o Milutinu i u njegovo ime, politici zaborava prepušteni smo sopstvenom površnošću ili nečijim realnim politikanskim promišljanjem. Iz njenog nestajanja rađa se kultura sećanja, kako nedavno reče jedan istoričar - smatra Jezdić i dodaje:

Promo / Zvezdara teatar / Nikola Vukelić

- Kultura i ideja je, danas i oduvek, neophodna našem narodu i našem trajanju. Vodilja koja je nedostajala kao uzor i obrazac u svim našim iskušenjima i padovima, naše sopstvene istorije. U toku predstave Vaskrsava plemenita prostodušnost, čast, poštenje, mudrost, realna hrabrost, čojstvo i doslovce sve vrline koje generacije posle solunaca bojažljivo i sa setom samo spominju, uz žal što ih više nema.

Osećam kolektivni stid i poniženje

Prema Jezdićevom mišljenju "Milutin je svedočanstvo da su jedino herojstvo i realan mit ono što se rađa u istrajnosti pojedinca i njegovoj želji za dobro svojih najbližih i svog naroda, pa i svojih neprijatelja".

- Takođe osećam i jednu meru kolektivnog stida i poniženja, što nam je toliko dugo trebalo da se Milutin oglasi iz pozorišnog mraka i mraka našeg autošovinizma. Voleo bih da postoji neka druga i jasnija reč od ove jer je dosta koriste razni, pozivajući se na svoj patriotizam.

Nenad Jezdić kaže da tokom izvođenja ove predstave svi zajedno prolaze kroz neku vrstu katarze.

Mateja Stanisavljevic/ATAImages

- Pobožna tišina i neverica, suze u publici kada se izgovore sudbine, imena, brojnost i mera srpske žrtve ukazuju mi na to da i publika, a i ja kao tumač te i takve sudbine, zapravo zajedno prolazimo kroz jednu meru katarze i želje za ponovnim sticanjem stvarnog identiteta koji nam pripada i koji se tako jeftino zagubio u našem novijem trajanju.

Milutin u svakom trenutku svog vojevanja ratnog, životnog i duhovnog ispred sebe, iza sebe i pored sebe ima i gleda u čoveka i ne veruje da je čovek čoveku toliko nečovek i dušman - kaže Jezdić. On navodi da je pozorišna istina jedini razlog ove monodrame.

- Milutin i njegovo žitije u mojoj, a i u rediteljskoj koncepciji je jednostavno, da ponovim, zbog sve skepse i kontroverze… antiratna drama. Sve ovo i rađa pozorišnu istinu, koja je jedini i stvarni razlog želje i potrebe za ovakvom predstavom.

Traži se karta više

Monodrama je doživela da se i nakon dve godine od početka izvođenja za nju traži karta više.

- Iskreno mi je žao što se teško dolazi do karata a Zvezdara i ja izgaramo da omogućimo termine za njeno izvođenje za sve koji žele da je gledaju. Igra se i preko deset puta mesečno što u Zvezdari, što na scenama u unutrašnjosti. Za dve godine 150 i više izvođenja ukazuju na to da se ova predstava prostom računicom u kalendarskom trajanju pozorišne sezone igra, nešto više od svakog trećeg dana... ili da sam, kao Milutin svoju monodramu ukupno igrao pune dve nedelje... i dan i noć! - poručuje Jezdić.

Beoinfo

Pored ove predstave Jezdić je angažovan i na drugim glumačkim ali i životnim  poljima.

- Dosta je, budući da imam makar još tri posla koje paralelno radim u sklopu svog poljoprivrednog gazdinstva i na svojoj matičnoj sceni u JDP-u. Za odnos prema gazdinstvu me, priznajem, obavezuje i Milutinov testament kojim se on, u delu, odnosi prema svom selu i obavezama koje selo traži. Veliku zahvalnost osećam prema Egonu i prema Dušku Kovačeviću koji su verovali da je ovako nešto potrebno i koji su uz naš zajednički trud učinili i stvorili ovakav zamajac.

ATAImages/ Antonio Ahel

- Zahvalan sam životu na snazi i energiji za sve što radim - zaključuje ovaj sjajan glumac.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi