Kako će izgledati rad Srbije na čuvenom Venecijanskom bijenalu: Aleksandar Denić - tiranin prostora (FOTO)

Srbiju će na 60. Međunarodnoj izložbi umetnosti Bijenala u Veneciji, koja će se održati od 20. aprila do 24. novembra 2024. godine, predstavljati projekat "Exposition Coloniale", umetnika Aleksandra Denića i kustoskinje Ksenije Samardžije.

ATA Images/Dragana Udovičić

Izložba "Exposition Coloniale" u srpskom paviljonu planirana je kao kompleksno razvijena postavka koja se poklapa sa centralnom temom 60. Venecijanskog bijenala kustosa Adrijana Pedrosa pod nazivom "Stranci svuda / Stranieri Ovunque".  

Kao kada u filmu snimate suprotni kadar iste scene

Na fotografijama, možete videti pripremne skice rada Aleksandra Denića, koji će predstavljati Srbiju na Bijenalu u Veneciji.

Promo

- Verujem da je promena tačke gledišta sa koje se govori o savremenoj umetnosti ono što institucija s međunarodnim ugledom kao što je La Biennale di Venezia mora da uradi. Ovo nije samo estetsko gledište, već i geografsko, kao kada u filmu snimate suprotni kadar iste scene... - citat je iz poglavlja kustosa Adrijana Pedrosa, koji za 2024. godinu najavljuje krajnju, poželjnu otvorenost ka marginama i izmeštanje u osetljive prostore diskriminacije, migracije, kriza i identiteta.

Upravo u tom prostoru suvereno deluje Denićevo stvaralaštvo.

Kretanje kroz vreme

Bez kompromisa, oštro i delotvorno identifikuje granične i „neželjene” društvene pojave koje se razvijaju posledično.

Kretanjem kroz vreme, linearno u oba pravca, kombinovanjem istorijskih fakata sa aktuelnim, prepoznatljivim sadržaijima, on uskraćuje značenje trenutka. Sadašnjost je fisija prošlosti - koja se neprestano razlaže, deli i koja nas ne napušta.

Promo

U datoj akumulaciji vremena Denić stvara sebi svojstven, karakterističan intenzitet sadržaja i mesta. On je tiranin prostora. Posredi je milost i nemilost potresa koji izazivaju slomljena krila leptira, vajajući u vremenu jednu sasvim drugačiju sliku sveta.

Prostor života privlači potrebu za aranžiranjem, no ta se privilegija u ovom slučaju koristi kao „opasna situacija” koja dozvoljava pristup prostoru koji gomila predmete, koji se uspostavljaju ulaskom u zonu rada.

Upravo to smotra ove provijencije zahteva, zato je reputacija ove vrste autorstva, nekada i ogledalo koje pravi ogledala: La Biennale di Venezia, je samo po sebi jedno od tih ogledala! A prvo u nizu se nameće kao pitanje: rešenje prostora (paviljona).

Mimo kanona

U ovom slučaju autor se ne bavi tim na način koji je umreženo poznat ili klasičan - on je upravo mimo kanona.

Preuzimanjem prostora kroz transformaciju u aktivno, dinamično, sablasno biće! Taj i takav preokret, jeste monopol, no on je opravdan i osmišljen kao pripremanje terena u potrazi za mestom postavljanja „rekvizita” koju su zapravo: oružje umetnika.

Promo

Ideja vodilja autora kroz projekat je upotreba „mesta” gde se konstituiše izložbeni paviljon kao heterotopija – koju Fuko opisuje kroz asocijativnost prostora sa akumuliranim evokativnim elemenatima; ” u svom tekstu upućuje nas u postavku izložbe Exposition Coloniale kustoskinja Ksenija Samardžija.

Stranci su svuda oko nas i u nama

A šta sam autor kaže o izložbi:

- Izložba u svom vizuelnom obilju obrađuje prostore i mesta tranzita - privremenog boravka, koja postaju socijalna memorabilia, teskoba koju nam ostavlja društvo u kom „gde god da idete i gde god da se nalazite uvek ćete naići na strance – oni/mi smo svuda. Drugo, gde god da se nađete, uvek ste, istinski i duboko u sebi, stranac".

Nebojša Babić

Nastup Srbije na Venecijanskom bijenalu realizuje se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

Komesarka srpskog paviljona u Veneciji je Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda a realizator nastupa je Muzej grada Beograda. Šezdeseto jubilarno bijenale umetnosti u Veneciji otvara se 20. aprila (pre-opening 17, 18, 19. aprila) i traje do 24. novembra 2024. godine.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi