Lične Čkaljine stvari koje nikada do sada nisu viđene i čuveni filmski kostim: 24sedam na izložbi “Pobeda osmeha” (FOTO/VIDEO)

Multimedijalna izložba “Pobeda osmeha” posvećena stogodišnjici rođenja Miodraga Petrovića Čkalje, jednog od naših najvećih komičara, otvorena je sinoć u Jugoslovenskoj kinoteci.

24sedam/Katarina Mihajlović

Otvaranju je prisustvovao i čuveni reditelj Đorđe Kadijević, zatim Radoslav Zelenović, Milan Mihailović Caci, Vesna Čipčić, Čkaljina unuka Jovana Petrović i mnogi drugi.

Izložba iz dva dela

Najrazličitije čuvene Čkaljine uloge u domaćoj kinematografiji - Pepi (Zajednički stan, 1960), Jordan (Servisna stanica, 1961), Predrag i Nenad (Bog je umro uzalud, 1969), Jare (Paja i Jare, 1973), Firga (Avanture Borivoja Šurdilovića, 1980) i druge - dočaravaju inserti, fotografije i plakati u jednom delu izložbe.

24sedam/Katarina Mihajlović

Drugi deo čine lične stvari i predmeti našeg čuvenog glumca, kao i printovi fotografija koje je Kinoteci ustupila porodica Petrović.

Fotografije predstavljaju Čkaljin privatni život i veliki deo njegove karijere: ranu mladost, prizore u krugu porodice, scene sa snimanja na radiju i televiziji, u pozorištu, sa kolegama, emotivne trenutke...

24sedam/Katarina Mihajlović

A tu je i čuveni kostim Jovanče Micića, Čkaljine glavne uloge u filmu "Put oko sveta" (1964), u režiji Soje Jovanović.

Igrao je najčešće poštene i dobre smetenjake

- Igrajući najčešće likove poštenih i dobrih smetenjaka koji se vode više srcem nego raciom, koji ne mogu da steknu visoke društvene pozicije ili bogatstvo, ali koji uspevaju da sačuvaju duh, predstavljao je tip takozvanog običnog ili malog čoveka ili one njegove verzije koja, uprkos svim nedaćama, poseduje vedrinu i živost.

24sedam/Katarina Mihajlović

Bilo da igra junake koji pripadaju gradskoj ili seoskoj sredini, Čkalja je uspevao da dotakne onaj najmanji zajednički sadržalac tadašnjeg auditorijuma - rekao je direktor Jugoslovenske kinoteke, Jugoslav Pantelić.

Svetska gluma

Iako je možda Čkaljina gluma pripadala lokalnom mentalitetu, ona je istovremeno delovala svetski.

24sedam/Katarina Mihajlović

- U pogledu izvođenja ličila je na tradiciju američkih i francuskih komedija, čije korene uvek možemo pratiti do Čarlija Čaplina, kojem se Čkalja najviše divio - rekao je Pantelić.

On je istakao da je veliki umetnik bio nepretenciozan i prirodan kao jedan od najpopularnijih glumaca naše kinematografije.

- Činio se potpuno običnim u najpozitivnijem smislu te reči – istakao je Pantelić.

- Obeležavajući stogodišnjicu rođenja ovog velikog glumca, obeležavamo i čitavu jednu epohu naše komedije koja je od  početka srpske moderne umetnosti činila jednu od njenih najvitalnijih struja - zaključio je direktor Jugoslovenske kinoteke.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi