24sedam u Muzeju Salvadora Dalija u Figerasu: Mesto čije će vas tajne šokirati (FOTO/VIDEO)

Salvador Dali je jedan od od najznačajnijih umetnika 20. veka. Dok su ga jedni smatrali genijem, drugi su govorili o njemu kao poremećenom egocentriku, čija dela nemaju nikakvu vrednost.

24sedam/Dejan Ćirić

Svakako, u istoriji umetnosti Salvador Dali ostaće zapisan kao jedan od najvećih majstora nadrealizma u slikarstvu.  

120 godina od rođenja

Danas se navršava tačno 120 godina od njegovog rođenja. Rođen je 11. maja 1904. godine u katalonskom gradu Figerasu, a preminuo je 23. januara 1989. godine.

24sedam/Dejan Ćirić

Mada su ga španski likovni kritičari uvek smatrali za nadobudnog i netalentovanog šarlatana, popularnost i prodajna cena njegovih dela neprestano su rasli. Danas, svetski kolekcionari plaćaju milione dolara kako bi u svojoj kolekciji imali bar jednu Dalijevu sliku.  

Šokantna umetnost

Odrastao je u porodici srednje klase. Otac, Salvador Dali, bio je ugledni notar, veoma strog prema svom sinu, dok je majka, Felipa Feres, bila domaćica i pružala veliku podršku u zamisli svoga sina da se okrene umetnosti.

Prvu javnu izložbu ovaj slavni umetnik održao je 1919. godine u pozorištu u Figerasu, koje je danas njegov muzej. 1929. otvorena mu je i prva izložba u Parizu, kojoj nije prisustvovao jer se dva dana pre izložbe, vratio se sa svojom najvećom ljubavi i inspiracijom Galom u Španiju.

Jedinstevni metod za pamćenje snova

Njegova umetnost nikoga nije ostavljala ravnodušnim, često je šokirala publiku kao i njegov život koji je bio prepun bizarnih događaja. Imao je najblaže rečeno čudne navike u životu, a jedna je vezana za njegov stvaralački proces.

Kako bi imao dovoljno inspiracije za maštovita dela kao što su "Upornost sećanja" i "Halucinogeni toreador", smislio je jedinstven metod, koji mu je omogućio da zapamti svoje snove i neobične scene iz njih prikaže na slikarskom platnu.

24sedam/Dejan Ćirić

Dali bi svaki put kada bi legao da odrema, zaspao sa ključem u ruci, koja bi bila opružena niz ivicu kreveta, ispod koje bi se nalazio limeni poslužavnik.

Kada bi utonuo u san, ključ bi ispao na poslužavnik i probudio Dalija, nakon čega bi on tako jedva probuđen brzo otišao u svoj atelje i počeo da slika. Na taj način bi bio u idealnom mentalnom stanju za stvaranje nadrealnih dela, a i sećao bi se sna koji je imao neposredno pre buđenja.

Bio je svoja umetnost

Salvador Dali bio je u potpunosti svoja umetnost. Živeo je u stilu svog stvaranja, uvek na ivici, uvek u strahu od prestajanja.

Kohezija njegove bolesti, talenta, intelekta i ambicija dovela ga je u sam umetnički vrh. Priče koje su ostale za Dalijem tvore sliku njegovog života u izmaglici slave i moći, onirične opijenosti i umetnosti tako bizarne i stravične, egocentrične i depresivne, mazohističke i genijalne.

Njegov život obeležila je Gala. Ona je bila deset godina starija od njega. Upoznali su se kada je njemu bilo 26 godina. Ona je prepoznala njegov veliki talenat i osetila umetničku dušu, a zatim odlučila da da sve od sebe kako bi ostvarila potpuni potencijal tih dveju jednakosti.

24sedam/Dejan Ćirić

Kada su se venčali Dali je bio samo još jedan siromašan i neznani umetnik. Slikao je i crtao po svemu što je video, a njegova umetnost bila je haos. Tek po dolasku Gale u njegov život nastupila je disciplina i stremljenje ka stvarnom slikarstvu, ali i drugim oblicima prave umetnosti.

Gala ključ Dalijevog uspeha

Gala je bila ključni element njegovog uspeha. Bila je vodilja, stub oslonac, po Dalijevom mišljenju - njegova kraljica. Kako je i sama govorila, ona je vodila računa o životu, a on se starao o umetnosti. Prodavanje slika, računi, novac, ugovori, sve je ono što Dali nije umeo.

To je radila Gala koja je pod stalnim pritiskom njegove slave živela i brinula o svemu. On je bio potpuno nesposoban za stvarni svet, nije znao vrednost novca i nije razlikovao valute. Jedna anegdota govori o tome kako je taksisti platio sto dolara umesto deset, ne znajući uopšte koliko je to.  

Poslednje godine života u odajama svog muzeja

Po ulasku u sedamdesetu godinu života umetnik oboleva od Parkinsonove bolesti, koja direktno utiče na njegovo slikanje. Kada je Gala to čula bila je ljuta. Govorila je za njega da je beskoristan, da ne treba da postoji ako ne slika. Postala je gramziva i uplašena za svoju budućnost i u Daliju, pored sve ljubavi koju su nekada delili, videla je izvor novca.

24sedam/Dejan Ćirić

Gala nekoliko godina kasnije umire i Dali se uskoro sasvim povlači u sebe i ne napušta tamne prostorije svog zamka. Odbijao je da pije vodu i time umalo dozvao smrt. Njegovo ponašanje protumačeno je kao suicidno i pojavile su se glasine da je već dva puta pokušao da se ubije. U dvorcu izbija požar i Dalija ponovo jedva spasavaju. Pet meseci ostaje u bolnici, a u posetu mu dolazi čak i španski kralj Huan Karlos.

24sedam/Dejan Ćirić

Poslednje godine svog života provodi u privatnim odajama svog muzeja, u potpunoj tami i teškoj depresiji. Čovek čudesnih brkova i genijalno ludačkog pogleda, koji je nekad uzimao svu pažnju, sada je bio samo tamna senka koja šapuće mračne reči. Godine 1988. zbog naglog slabljenja srca ponovo se vraća u bolnicu. Naredne godine, u toku svoje omiljene predstave „Tristan i Izolda“, veliki umetnik umire, bez Gale.

24sedam/Dejan Ćirić

Najveći nadrealistički objekat na svetu

Uprkos želji da bude sahranjen u zamku u Pubolu, koji je od sedamdesetih godina bio njegova rezidencija, Dali je sahranjen u Pozorištu-muzeju, 25. januara 1989. godine, dva dana nakon smrti. Ovo je ujedno i Muzej Salvadora Dalija.

24sedam vam prenosi atmosferu iz ovog Muzeja koji je u potpunosti posvećen Daliju. Muzej se nalazi u slikarevom rodnom mestu, katalonskom gradu Figerasu.

24sedam/Dejan Ćirić

U pitanju je mesto koje krije tajne koje će vas šokirati i zadiviti, od samog predvorja, do poslednjeg sprata. U ovom zdanju ništa nije onako kako očekujete, a nespojivi spoj neverovatnih predmeta, slika, skulptura, instalacija i detalja samo dokazuje neobičnu Dalijevu genijalnost. 

24sedam/Dejan Ćirić

Iza svakog ugla očekuje vas nešto nadrealno, frapantno i fascinantno u isto vreme, sve je prepuno boja i svetla sa jedne i misterioznih senki i mračnih kutaka sa druge strane. Dalijev pečat je na svakom koraku, čak i nevidljiv, ali osećate nešto posebno u dvoranama ovog muzeja, u kome ste najbliže njegovoj umetnosti. Počinjete da je shvatate i sagledavate pravim očima. 

Ovaj muzej se smatra najvećim nadrealističkim objektom na svetu.

Najvrednija umetnička dela na jednom mestu

Muzejom rukovodi Fondacija Gala-Salvador Dali. Dalijeva zaostavština sadrži veliki broj umetničkih dela, koja su podeljena između ovog muzeja i Muzeja Kraljice Sofije. Pozorište-muzej Dali sadrži širok spektar radova, koji spajaju umetničku karijeru Salvadora Dalija od njegovih najranijih umetničkih iskustava, do radova poslednjih godina njegovog života.

24sedam/Dejan Ćirić

Kao što samo ime kaže, zgrada u kojoj je muzej ima veze sa pozorištem. Bila je pozorište, izgrađeno 1849. 1939., tokom Španskog građanskog rata, uništena je u požaru. Transformacija je započeta zahvaljujući Ramonu Guardioli, advokatu, ljubitelju umetnosti i od 1960. gradonačelniku Figeresa. Gradonačelnik i Dali su zajedno odlučili da uništeno i napušteno gradsko pozorište pretvore u muzej. Ovo pozorište je bilo Daliju od velikog značaja, jer je upravo na tom mestu 1918. godine sa svoja prva dva dela učestvovao u izložbi slika.

Mnogi nisu želeli Dalijev muzej

Za realizaciju projekta bilo je potrebno mnogo vremena, kako zbog onih koji nisu želeli muzej, tako i zbog birokratskih i finansijskih problema. Konačno, 26. juna 1970. godine Vlada Španije odobrava projekat i radovi počinju 13. oktobra.

Zvanična inauguracija bila je 28. oktobra 1974. 1984. muzej je proširen pripajanjem kule Gorgot, koja se nalazila odmah pored muzeja.

24sedam/Dejan Ćirić

Dali je hteo da joj promeni ime u Kula Galatea, u čast svoje žene i muze Gale. Kulu je transformisao uz pomoć boje, hlebova (dekoracija) i jaja koja se nalaze na vrhu.

24sedam/Dejan Ćirić

Među delima koja čine stalnu postavku muzeja, nalaze se: Nasmejana Venera, Devojka iz Figeresa, Simbioza žena-životinja, Korpa hleba, Galarina, Portret Pabla Pikasa u XXI veku, Galatea od sfera, kao i čuvena sofa u obliku usne Mej Vest.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi