Van Gog je voleo da slika, a utehu je pronalazio u knjigama: Ovi pisci su bili njegova najveća inspiracija u životu i umetnosti

- Čitanje knjiga je poput gledanja slika. Bez sumnje, bez oklevanja, sa samopouzdanjem, treba pronaći lepo u onome što je lepo - reči su koje je 5. avgusta 1881. godine čuveni slikar Van Gog zapisao i uputio svome bratu Teu.

Profimedia

Iako su ga post-impresionističke tendencije najčešće vodile ka oslikavanju sopstvenih doživljaja prizora pred kojima se nalazio, holandski slikar neretko je ideje za svoj rad pronalazio u književnim delima.

Nalazio se u fiktivnim svetovima Šekspira, Andersena i Eliota

Vilijam Šekspir, Džordž Eliot  i Hans Kristian Andersen samo su neki od autora u čije je fiktivne svetove zalazio.

Ipak, radovi pojedinih pisaca ostavili su veći uticaj na misao i rad čuvenog slikara.

Profimedia

Od muzeja posvećenog opusu i životu Van Goga saznajemo šta se nalazilo u njegovoj biblioteci.

Još kao dete, Van Gog je dolazio u kontakt sa uticajima protestantskih vrednosti, a njegove čitalačke navike u velikoj meri oblikovane su upravo ovakvim odrastanjem.

Često je čitao Čarlsa Dikensa

Zato su u njegovoj biblioteci česti bili radovi koji su isticali važnost milosrđa i humanosti – među kojima su i dela Čarlsa Dikensa.

Van Gog je tokom života često iznova čitao njegova dela, koja su mu pomagala da razume svet oko sebe i da oblikuje svoj pogled na društvo.

Profimedia

Van Gog je pronalazio utočište u knjizi "Ljubav" Žila Mišlea, objavljenoj 1858. godine.
Ova knjiga istražuje ljubav između muškarca i žene, a može se čitati kao moralna lekcija.
Van Gog je ovu knjigu koristio kao vodič za svoje ljubavne izbore i način života.

Voleo je Emila Zolu

Emil Zola je bio pisac koji je, za razliku od post-impresioniste Van Goga, težio da verodostojno prikaže stvarnost.

Njegova dela, kao što je "Umetnost" iz 1886. godine, bave se životom umetnika i borbom sa ličnim demonima.

Profimedia

Van Gog je bio fasciniran načinom na koji je Zola slikao svojom olovkom, dok je on pisao svojim četkama.

Zolina priča o umetniku koji se bori za prepoznavanje i sopstvenu istinu rezonovala je sa Van Gogom. Umetniku je ovo delo pružilo osećaj povezanosti sa stvarnim životom i izazovima umetničkog stvaranja.

Olakšanje uz satiru i humor

Tokom svog boravka u Arlu, na jugu Francuske, Van Gogu je bila potrebna doza humora i satire kako bi se izborio sa svakodnevnom melanholijom.

U delu "Tartaren iz Taraskona" koje je napisao Alfons Dode (1887), Van Gog je pronašao izvesno olakšanje.

Profimedia

Knjiga mu je pružala beg od stvarnosti i omogućavala da se oslobodi svakodnevnih briga. Ova satira o životu u provinciji bila je osveženje za Van Goga. Zahvaljujući duhovitosti književnika, slikar je uspevao da sagleda apsurdnost sveta.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi