Osuđen na ćutanje, a postao legenda: Životna priča Milana Bate Timotića, čoveka koji je "maštao o sreći" (VIDEO)
Iz rodnog Banovog Polja stigao je do svetskih scena
Milan Bata Timotić, ime koje danas zvuči pomalo zaboravljeno, nekada je bio sinonim za sjajnu karijeru, glas koji je osvajao publiku i čoveka čiji život nosi težinu emigracije i borbe za pravdu. Njegova priča, istovremeno tragična i inspirativna, podseća nas na vreme kada su glasovi poput njegovog spajali tradiciju i moderne tokove.
Bolest koja ga nije zaustavila
Rođen 1908. godine u Banovom Polju, Milan Timotić prošao je kroz detinjstvo obeleženo teškom bolešću. Šarlah mu je oduzeo glas na duži period, zbog čega su roditelji strahovali da će zauvek ostati nem. Međutim, ne samo da je progovorio, već je njegov glas postao jedno od najlepših muzičkih oruđa koje je Srbija tada imala.
Kao mladić, Milan je bio lokalni talenat koji je svirao harmoniku i gitaru, a njegov put ga je odveo u Beograd, gde je studirao pravo. Iako je završio fakultet i stekao pravo da se bavi advokaturom, njegov pravi poziv bio je muzika.
Uspon u Kraljevini Jugoslaviji
Tokom studentskih dana, Milan je počeo da nastupa u Kraljevskoj operi, gde je postao poznat kao tenor čiji glas pleni. Istovremeno je osvajao srca publike izvodeći narodne pesme i popularne šlagere. Njegovi hitovi, poput „Služim cara“ i „Adio Mare“, osigurali su mu status jedne od najvažnijih muzičkih figura tog vremena.
Pročitajte još:
Wikipedia
Prva ploča snimljena za beogradski „Odeon“ bila je početak niza uspeha, a njegov glas redovno se čuo u radio-emisijama, gde je postao omiljeni izvođač slušalaca širom Kraljevine.
Beč, izgnanstvo i nova publika
Rat je za Milana značio ne samo prekid karijere već i potpunu promenu života. Zbog podrške Ravnogorskom pokretu, posleratne vlasti su ga osudile na smrt. Bio je prinuđen da beži iz Srbije, ostavljajući za sobom sve što je znao i voleo.
U Beču, gde je pronašao utočište, njegov talenat ponovo dolazi do izražaja. Bečka publika ga je prigrlila, a njegovi koncerti punili su dvorane. Glas koji je nekada pevao u beogradskoj Operi, sada je osvajao evropske metropole.
Kultna scena i glas koji se pamti
U kultnom filmu Maratonci trče počasni krug, tokom Đenkine projekcije prvog ton-filma u porodičnom bioskopu, publika čuje nezaboravnu pesmu "Svi vi što maštate o sreći". Glas koji je izveo ovu pesmu pripada Milanu Timotiću Bati, prvom srpskom tenoru koji je osvajao publiku i pre i posle rata, kako na domaćim, tako i na svetskim scenama. Ova scena ostaje večna, baš kao i njegov glas.
Američki san
Kada je prešao Atlantik i nastanio se u Čikagu, Milan Bata Timotić započeo je novu fazu svoje karijere. Nastupao je širom Amerike, sarađujući s pijanistkinjom Džoan Kornel, koja će postati njegova životna saputnica. Njihova ljubav i profesionalno partnerstvo trajali su decenijama, sve do njegove smrti 1988. godine.
Godine 1959. Milan je upoznao 25 godina mlađu pijanistkinju Džoan Kornel. Venčali su se dve godine kasnije. Sa njom je ostao do kraja života i imao veoma skladan brak.
Uprkos tome što nikada nije mogao da se vrati u rodnu zemlju, Milan je ostao povezan s domovinom. Redovno je slao novac majci i održavao kontakt putem pisama, ostajući veran korenima čak i u tuđini.
Glas koji ne sme biti zaboravljen
Milan Timotić je bio više od pevača – bio je simbol istrajnosti, umetnik koji je prešao put od sela u Srbiji do svetskih scena, i čovek koji je životnu tragediju pretvorio u priču o uspehu. Njegovo ime danas zaslužuje mesto u sećanjima svih koji poštuju kulturu i umetnost.
Njegov glas i dalje odjekuje u pesmama koje čuvaju deo duše Srbije.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari