Mocartova "samrtna" pesma i "neizvodljivo "delo Čajkovskog: Spektakularni koncert povodom 93. rođendana Velike dvorane Kolarca (FOTO)
Publika će imati priliku da uživa u remek-delima muzičke istorije
Spektakularnim koncertom Hora i Simfonijskog orkestra RTS, uz šefa-dirigenta Srboljuba Dinića, 4. februara 2025. biće obeležen 93. rođendan Velike dvorane Kolarčeve zadužbine. Tim povodom biće izvedeni Mocartov "Rekvijem" i "Koncert za violinu i orkestar, D-dur, op. 35", Petra Iljiča Čajkovskog na kojem će kao solista nastupiti jedan od najčuvenijih violinista svoje generacije - Roman Simović.
Promo/Kolarac
Zgrada Kolarčeve zadužbine na Studentskom trgu br. 5 počela je sa radom otvaranjem Velike dvorane 4. februara 1932. godine koncertom Beogradske filharmonije kojom je dirigovao Stevan Hristić.
Promo/Kolarac arhiva
Misteriozna legenda o "Rekvijemu"
Povodom 93. rođendana Velike dvorane biće izveden Mocartov "Rekvijem", delo koje je popularnost steklo delimično i zbog tajanstvenošću obavijenoj legendi o njegovom nastanku. No, pored maštovitih, apokrifnih verzija o nepoznatom glasniku, zaogrnutom sivim plaštom, koji od Mocarta poručuje delo za anonimnu osobu, stvarne okolnosti nastanka "Rekvijema" sasvim su trivijalne i svima poznate.
Radeći stalno, u nedostatku vremena, već poljuljanog zdravlja, imajući pred sobom odlazak u Prag radi izvođenja "Don Đovanija" i premijere "Titovog milosrđa", poručenog za kraljevsko krunisanje Leopolda Drugog, kao i premijeru "Čarobne frule" u Beču, Mocart je opsesivno bio obuzet porudžbinom da napiše ovo delo, koje je, zbog čestih košmara od groznice, instinktivno predosećajući kraj, nazvao svojom "samrtnom pesmom".
Pročitajte još:
Profimedia
Na zaglavlje partiture "Rekvijema" kao datum završetka kompozicije stavio je 1792. godinu, nadajući se da će je dotle finalizirati. Ali, nije uspeo. Preminuo je 5. decembra 1791. godine. Kompletno je završio stavove Introitus i Kyrie, kao i vokalne deonice i kontinuo za sekvence: Dies irae, Tuba mirum, Rex tremendae, Recordare i Lacrimosa, sa naznakom orkestracije i skicama završnog odseka "Rekvijema". Delo je, po nalogu Mocartove udovice Konstance, koja je time osigurala isplatu porudžbine, dovršio njegov učenik Zismajer.
Iako je misterija poručioca dela danas rešena, mistika koju je ono sa sobom nosilo dalo mu je pečat večnosti. Iako je u pitanju "Rekvijem", ovo je jedno od najpopularnijih dela muzičke istorije uopšte!
Čajkovski/Profimedia
Problematični "Koncert za violinu"
Pišući "Koncert za violinu", Čajkovski je sledio svoja osećanja, a sam je govorio da je pri tome jedva uspevao da sledi svoju misao i beleži njen let na putu u nepoznato. Zahvalјujući tome, napisao ga je u rekordno kratkom vremenu, za svega dve nedelјe, ali je ovo delo naišlo na izuzetno loš prijem kod kritike.
Vodeći violinisti tog doba smatrali su da je neizvodljiv, a slavni bečki kritičar Eduard Hanslik, revoltiran, bio je među najstrožim kritičarima koji je javno, negativno, komentarisao delo posle prvog izvođenja u jesen 1875. godine. Loša kritika obišla je Moskvu i Lenjingrad i tu se zaustavila, a "Koncert" je, potom, obišao svet i u tom svom pohodu još se nije zaustavio.
Promo/Kolarac arhiva
Koncert počinje u 20 časova, a karte su u prodaji na biletarnici Kolarčeve zadužbine i putem linka.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari