Otkrivena najveća misterija „Kalkanskih krugova“: Ko je baba Guba? Utvara iz Zabrana ili živo biće?

Poslednja epizoda serije “Kalkanski krugovi” sinoć je prikazana na RTS-u i mnoga pitanja ostavila bez odgovora, što svakako jeste naznaka da je u planu drugi deo ovog projekta koji je postigao veliki uspeh i na male ekrane doneo nešto sasvim novo i neočekivano. Iako još nije zvanično potvđeno snimanje novog ciklusa, nastavak sage o stravičnom Zabranu i meštanima sela Dol sve je izvesniji. U iščekivanju novih epizoda, autor i scenarista serije Đorđe Milosavljević otkriva šta su zaista “kalkanski krugovi”.

– Kalkanski krugovi su izraz koji postoji samo u fiktivnom Dolu. Ipak, on nije potpuno izmišljen. “Izdvojenici”, odnosno ljudi oboleli od gube, držani su u prostoru koji je bio omeđen živim krečom prosipanim unaokolo radi sprečavanja širenja bolesti. A te tragove u Dolu zovu zaštitnim, “kalkanskim krugovima”. Ovaj motiv opisan je i u priči Milovana Đilasa “Gubavac”. Ona se dešava u Crnoj Gori za vreme austrijske okupacije tokom Prvog svetskog rata. Govori o Lazaru, koga vode na mestu gde, kao oboleo od gube, treba da provede ostatak života.

Baba Guba je misteriozno biće iz serije i kako ju je jedan od likova nazvao rođaka baba Roge. Milosavljević je ispričao i kako je ona nastala:

– Saša u seriji spominje vezu sa baba Rogom, ali bih je ja malo dopunio. Baba Guba jeste u stvari mlađa sestra Čume, odnosno baba Kuge. Čuma je personifikacija demona kuge, koji u liku starice duge kose dolazi nepozvana u kuću i jede malu decu. Inače, voli da se kupa na tavanu u drvenom koritu i češlja. Ukućani mogu od nje da se odbrane samo tako što će je umesto Čuma zvati Kuma. Praviti se da ne primećuju njenu gadnu narav, uslužiti je za stolom i čekati da ode. U odnosu na Čumu, baba Guba je jedan izuzetno pristojan demon. Ipak, serija nas je ostavila u nedoumici da li je pojava iz Zabrana, odnosno “kalkanskog kruga”, stvarno baba Guba ili neko drugi.

Ono što je u seriji zastupljeno je narodna medicina i verovanja da ćemo travkama, čajevima i blatom sve izlečiti. Milosavljević odgovara i na pitanje odakle je najviše crpio inspiraciju vezanu za narodnu medicinu.

– Najzanimljivije priče o biljkama i mitologiji svakako možete da nađete kod Veselina Čajkanovića. On piše o kruški, kao drvetu na čijim granama žive veštice, i o orahu čiji plodovi treba da nahrane mrtve, što ne čudi, pošto su još pitagorejci zaključili da jezgro oraha neobično liči na ljudski mozak. Takođe, Čajkanović piše i da koprivom možete da se branite od različitih demona i da je zbog toga dobro stavljati je pod jastuk trudnice. Zato očekujem da u Dolu, Bora redovno stavlja koprive ispod jastuka ćerke Milanke.

Kalkanski krugovi završavaju svoje emitovanje i mnogi gledaoci jedva čekaju drugu sezonu. Đorđe Milosavljević otkriva koje ga još priče iz narodske mitologije zanimaju koje bi se, možda, našle u nekom drugom filmu ili seriji.

Pročitajte još

„Kalkanski krugovi“: Završno poglavlje i pitanja bez odgovora

– Ima zaista mnogo ovakvih priča. Maločas pomenuh Čajkanovića – sve što je on napisao prosto priziva moguću ekranizaciju. Pored priče o Čumi, jedna od meni privlačnijih priča jeste ona o „macarulima“. Ona je posebno jeziva jer se radi se utvarama dece, koja su stradala pre krštenja – kaže autor za Filmitv.rs.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi