Emotivne reči Marka Živića o samoći i veri: Sutra se završava život, a šta si uradio ako nisi nekome pomogao

Marko Živić preminuo je juče u od posledica korona virusa u Beogradu. Poslednje tri nedelje proveo je na bolničkom lečenju, ali nažalost spasa nije bilo. Ostaće upamćen po bogatoj pozorišnoj i televizijskoj karijeri, po konstantnoj vedrini, iskrenosti, osmehu, šarmu, i nekoj samo njemu svojstvenoj seti.

ATAImages/ A.A.

Glumac je govorio da je Beograd njegov dom, a njegova kuća Kruševac.

Za rodni grad je, osim zbog porodice, posebno bio vezan zbog crkve Lazarice u koju je, kako je pričao, uvek išao, kad god je u Kruševcu. Kako je za Kruševac govorio da mu je kuća, na Lazaricu je gledao kao na stub te kuće.

- Bog je u svima nama, i vera je u svima nama, kao i želja da se pomogne. Moja porodica i ja smo se godinama trudili da pomognemo tamo gde možemo. Mislim da je to naš zadatak... Sutra se završava život, a šta si uradio ako nisi nekome pomogao - govorio je Marko.

ATAImages/ A.A.

Detinjstvo je voleo da provodi u vikendici na Jastrepcu, gde se divio čuvenom Slavujevom brdu, miru, tišini, prirodi... i često je naglašavao da je ponekad posebno voleo da vreme provodi sam:

- Mislim da samoća čoveku donosi suštinu. Kad sklopiš svoje misli, i tuđe će ti biti jasnije.

O drugarstvu je govorio, između ostalog i sećajući se prijatelja svog oca čije je stavove po tom pitanju i on prihvatio. Među njima je i poruka da „prijatelji opstaju samo kada jedan zna kada treba da ućuti".

ATAImages/ Antonio Ahel

Sebe je smatrao emotivnim čovekom, i isticao da glumac treba da pruži emotivnost publici koja može i treba da je prepozna. Držao se ideje da javne ličnosti imaju obavezu preuzimanja edukativne uloge.

- Dokle god budem mogao da svojim delanjem, postupcima i svojim ulogama, prijateljstvima, svojim humanitarnim radom pomognem, biću tu. Onog trenutka kad ne budem mogao, ja ću se povući - govorio je glumac.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi