Dragana Mićalović za 24sedam: Seta je neraskidivi deo mog bića

Dragana Mićalović tvrdi da nije rođena za ovaj vek i da je to možda razog što su mnoga životna iskustva za nju bila bolna, a određene situacije koje je doživela isuviše emotivne za njene godine u datom momentu. Ipak, to je nije zaustavilo u želji da ostvari svoj san i istraje u bavljenju glumom, sama krčeći svoj put, u susret značajnim ulogama koje su polako počele da se ističu u karijeri ove mlade žene, ukazujući na to da njeno vreme tek dolazi.

Kroz priču o tim ulogama Dragana u ovom intervjuu uporedo otkriva i svoju životnu, ističući da veruje da je sve negde zapisano, i da se život sa nama igra onoliko koliko to možemo da podnesemo, ali snažno braneći svoj svet koji joj, daleko od realnosti, pomaže da ostane svoja u svakom smislu.

Dragana Mićalović Instagram screenshot

U Niškom narodnom pozorištu održana je uspešna premijera predstave „Neki to vole vruće“ u kojoj igrate glavnu ulogu. U čemu je bio najveći izazov tokom rada na ovom kultnom mjuziklu?

Za nekog kome je ovo druga profesionalna predstava u karijeri, veliki je izazov raditi mjuzikl. Mislim da mnogo mladih glumaca, ja prva, imaju veliku želju da nekada zaigraju u ovom žanru, a onda kreneš da igraš i shvatiš da to nije baš tako kako si zamišljao. Moraš da igraš svim srcem i telom, tako da u tom smislu jeste zahtevno, ali veoma lepo i inspirativno.  

Koliko vam je u kreiranju uloge Puslice pomogla istoimena predstava koja se već decenijama igra u Pozorištu na Terazijama, a koliko legendarni film sa Merilin Monro?

Moram priznati da nisam gledala predstavu zato što nisam želela da se oslanjam na tuđ rad i da sebi olakšavam analizu svega toga. Htela sam da odigram ovu ulogu onako kako sam je ja čitanjem doživela. Film je bio kao neki reper u smislu priče, jer za mene je Puslica jednako Merilin Monro. Tako je i igram. Naišla sam na jednu njenu izjavu koja glasi: „Ja sam dobra, ali nisam anđeo. Grešna sam, ali nisam đavo. Ja sam samo jedna mala devojčica u velikom svetu koja pokušava da pronađe nekog koga će voleti.“ To sam usvojila kao opis i definiciju mog lika u ovoj predstavi. 

Predstava "Neki to vole vruće" Promo/Nikola Milosavljević

Iako neki smatraju da je ona devojka lakog morala koja traži bogatog čoveka Puslica je zapravo bila nešto sasvim suprotno. Ona je i govorila: „Ja hoću milionera, ali neću da on bude star. Hoću da bude mlad, da nosi naočare, zato što su ti koji nose naočare mnogo nežni, bezopasni i tako divni.“ Na kraju, kada shvati da je Džo jedan saksofonista koji nema prebijenu paru, ona mu kaže: „Ti ne razumeš mene, mene ne zanima ko si, ja te volim.“ To je još jedna rečenica koja mi je pomogla da shvatim kojim putem ću ići u izgradnji ovog lika.

Šta je ipak vaš pečat u ovoj adaptaciji? Ono što je dalo novu boju ovoj ulozi i uslovilo da se ona razlikuje od svih prethodnih izvedbi?

Kolege koje su gledale jednu od proba, a pogotovo oni koji su pre toga gledali „Anu Karenjinu“, koja se takođe igra u niškom Narodnom pozorištu, kažu da je ovo potpuna suprotnost i da niko nije očekivao da imam tu dozu duhovitosti. Zbog toga mi je drago jer sam i želela da je napravim da bude duhovita i zabavna, a ne samo lepa i atraktivna, već devojčica u telu žene. Verujem da sam joj dala svoj lični pečat iz Dragane koja je možda preranim ulaskom u ovaj svet glume i odraslih na neki način tu devojčicu izgubila, ili bolje da kažem, malo sakrila i potisnula. Puslica na početku filma, na stanici u jednoj ruci nosi kofer, u štiklama je, a u drugoj ruci nosi plišanog medu. Mislim da je time sve rečeno.

Predstava "Neki to vole vruće" Promo/Nikola Milosavljević

Šta ljubitelji pozorišta koji će tek gledati ovaj komad mogu da očekuju?

Publika će moći da uživa u pravom spektaklu i divnoj muzici. Da se opusti, zabavi i nasmeje. Moram da kažem da je ovo prvi put da niško Narodno pozorište ima živ orkestar na sceni. Tu je i veliki ansambl baleta i hor, svi su na sceni i svi imaju svoje uloge. Predstava traje dva i po sata i sigurna sam da će to za svakog gledaoca, posebno u ovoj situaciji sa pandemijom, biti kvalitetno provedeno vreme. Ne trebaju nam u ovom trenutku neke tužne i crne stvari, nego jedna duhovita i vedra priča. Mogu da se pohvalim da sam za ovu predstavu uz pomoć našeg korepetitora Aleksandra i devojke Natalije uspela da napišem svoju prvu pesmu, koju sam i komponovala i pisala tekst.

Predstava "Neki to vole vruće" Promo/Nikola Milosavljević

Pomenuli ste „Anu Karenjinu“. Koliko ste kroz tu ulogu, kao mlada glumica, na jedan način pobedili sebe, i kako ste prevazišli sumnju da li ćete moći da savladate tako kompleksan i težak karakter?

Irfana Mensura sam u jednom trenutku pitala: „Da li ste Vi svesni koju grešku ste napravili?“, jer koliko je realno da se nekome desi da mu prva profesionalna uloga u pozorištu bude baš najveća književna heroina ikad napisana. Ana Karenjina je ženski Hamlet i to je ogromna odgovornost. Ipak, verovala sam u sebe zato što znam da sam veliki radnik, da umem da slušam i da egoizam kod mene ne postoji. Više se bojim nekog srama i nesigurnosti, nego da nekog vučem za rukav da mi pomogne da to uradim kako treba.

Dragana Mićalović kao Ana Karenjina Promo/Nikola Milosavljević

S druge strane, plašila sam se jer je jako zahtevna uloga i što bi moj divni kolega Dejan Cicmilović, koji igra Karenjina, rekao: „Najteža stvar je kada glavni lik nosi celu ekipu na svojim plećima, a tvoja pleća su još uvek nejaka.“ Tako da je sa te strane bila velika odgovornost, ali Irfan je umeo da me lepo vodi. Tek sad sam počela da uživam u toj predstavi, jer sam se oslobodila i prepustila se uživanju u divnoj igri. Na početku, kad nemate iskustva, uglavnom vam je na pameti da tehnički odradite stvari, a ova predstava i uloga su sve samo ne tehničke.

Šta ste morali da pronađete u sebi ne bi li na pravi način izneli svu tragičnost Ane Karenjine?

Ovaj posao je pun kopanja po sebi. To je možda i najlepša i najopasnija stvar koju on nosi, jer nekada čovek ne uspe da se zaustavi kada treba, pa ode predaleko. Ona me je možda i suočila sa nekim stvarima sa kojima nisam smela da se suočim, koje sam negirala i pokrivala ih nekim velom obmane da je sve u redu. Znate, svakome je svoj problem najteži i najveći, ali ja sam zaista imala mnogo situacija u životu koje su bile previše emotivne za moje godine u tom momentu i možda je i to razlog zašto sam uspela da osetim njenu bol. Pronalazila sam kod sebe slabosti koje je ona imala i uspela sam da ih razumem.

Dragana Mićalović kao Ana Karenjina Promo/Nikola Milosavljević

Koliko u vama privatno ima tog kontrasta svetlosti i tame, vedrine i sete? Čini se da ste na jedan način skloniji melaholiji i da ona velikim delom boji vaš senzibilitet?

Mislim da većina glumaca to ima, jer bez toga ne bismo uspeli sve ovo što radimo. Ljudima koji nisu iz ovog posla je možda teško da to shvate, pa nas ponekad smatraju čudacima. Uvek sebe analiziram i imam svoj svet u kome zna da bude i magično i lepo, i tužno i bolno, ali u njemu se, moram priznati, osećam bezbedno. Sa realnim svetom je drugačije. Mislim da čovek mora u nekim trenucima da doživi razne stvari, a onda mu to pomaže dok radi neki lik. Ako igrate psihičku labilnu ženu, to ne znači da vi morate da budete takvi, ali njen unutrašnji osećaj bola, tuga ili čega već, možete da uporedite sa nekim vašim ili iskustvom koje ste nekad u životu imali. Ja imam običaj da kažem da smatram da nisam rođena za ovaj vek i da je to možda razlog zašto mene dosta stvari boli, iako vidim da one ne utiču na druge ljude. Zato u sebi nosim ne tamu, nego setu, i gotovo sam sigurna da je ona neraskidivi deo mog bića.

Predstava "Neki to vole vruće" Promo/Marko Stojković

Nećemo vas gledati u trećoj sezoni popularne serije „Igra sudbine“, ali bez obzira na to, novi i zanimljivi projekti su pred vama. Na koji način ćete pamtiti sve u vezi rada na ovom projektu?

Bilo je to lepo i veliko iskustvo. Upoznala sam neke divne ljude i drago mi je što je Una na neki način postala deo mog života. Zaista sam volela taj lik.

Verujete li u igru sudbine u životu, na koji način je prihvatate, i koliko ste spretan igrač?

Verujem da sve što ti život pruži definitivno jeste sudbinski. Trudim se da naučim da svaki udarac, svaki trenutak sreće, susreti, rastanci i gubici, zapravo i jesu životni put koji je negde gore zapisan. Uvek pokušavam da shvatim razlog zbog čega se nešto desilo, zašto su neki ljudi bili u tom trenutku tu, a zašto više nisu. Mislim da se život igra sa nama onoliko koliko mi to možemo da podnesemo.

Promo/Nikola Milosavljević

Rekli ste da verujete da je sve negde zapisano. Čini se da ste realni i da ne težite teško ostvarljivim snovima, ali da ste veoma zahvalni na svemu što vam je dato. Koliko je to važno u vašem životu?

Čini mi se da je u ljudskoj prirodi da često, nažalost, zaboravimo da budemo zahvalni. Nedavno sam bila u Africi i upoznala sam sasvim drugačiji život koji nama nije blizak, ali sam odmah videla koliko su ti ljudi zaista zahvalni. Žive vrlo teško, ali su radosni i stalno se smeju. Onda sam shvatila koliko sam sebična, koliko ne umem da budem zahvalna, ali sam u isto vreme bila i srećna što sam naučila tu lekciju. Veliki je napredak da to osvestiš u sebi, pa učiniš nešto lepo što je u tvojoj moći.

Mnogo se očekuje od nastavka serije „Tajne vinove loze“. U kakvoj ulozi ćemo vas gledati i koliko to jeste jedan poseban momenat u vašoj karijeri?

Veliki je izazov zato što prvi put radim nešto potpuno drugačije od svega što sam do sada radila, u smislu tog lika, Milice, Verine majke. U nastavku serije se vraćamo u prošlost i otkrivamo celo Verino poreklo i njen život. S druge strane, ne mogu da opišem koliko je fantastična cela ekipa, počev od glumaca preko snimatelja, do produkcije. Mislim da ću se televizijskoj publici prikazati u nečemu potpuno drugačijem nego što su do sada od mene navikli da dobiju.

Serija "Tajne vinove loze 2" Promo/Met Ro/Telekom

Sloboda je nedavno na jednoj televiziji razbila predrasude da vam pomaže u karijeri. Izjavila je da je ponosna i da navija za vas jer sami krčite svoj put. Koliko je važno ići napred sam?

Najveća i najlepša stvar u mom životu, ono što najviše može da me uzdigne i pruži oslonac jeste kada čujem da imam podršku i ljubav svoje porodice. A tek kada znate da su oni ponosni na vas, ja to nazivam pravom srećom. Najponosnija sam na svetu što sam ćerka svog oca i svoje majke, i što sam sestra svojih sestara. Najponosnija sam što su oni upravo takvi kakvi jesu. Bobu beskrajno volim kao sestru, ali i kao umetnika i koleginicu. I da mi nije sestra  ona je neko čije bih stope, način rada i razmišljanja, želela da sledim i pratim.

Šta još možemo da najavimo osim „Tajni vinove loze“ i predstave „Neki to vole vruće“?

Počinjem sa radom na novoj seriji. Još uvek ne smem da pričam o čemu se radi ali će ponovo biti Smart produkcija i Prva televizija. Jako se radujem jer je u pitanju divan scenario, sjajna ekipa i nova energija.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi