Zoran Pajić: 24sedam razmišljam o...

Glumac Zoran Pajić je veliku popularnost stekao u seriji „Istine i laži“, ulogom Nikole koja ga je svrstala među talente od kojih se mnogo očekuje. Trenutno ga gledamo u seriji „Jugoslovenka“, u sasvim drugačijoj ulozi, ali dovoljno atraktivnoj da mu donese veliki uspeh. U pauzi snimanja, ovaj glumac, koji iza sebe ima i niz sjajnih uloga u pozorištu, za naš portal otkriva šta ga je u privatnom životu i karijeri, u određenoj meri, formiralo kao čoveka i umetnika.

Film kome se uvek vraćate?

Ima ih mnogo, ali prvi film kog sam se setio je „Pustolovina“ (L’avventura), Mikelanđela Antonionija. Film o usamljenosti, pronalasku sebe, film koji istražuje smisao postojanja. Uz odličnu fotografiju, osećaj melanholije preovladava filmom. Često se vraćam i Kjubrikovim, Godarovim, Von Trirovim filmovima, kao i Bergamovom filmu „Persona“. Uživam u filmovima koji provociraju i koji me podstiču da razmišljam o sebi i ljudima oko sebe.

Pozorišna predstava koju nikada nećete zaboraviti?

Još dok sam bio u srednjoj školi u Požarevcu, gostovala je predstava iz Beograda ,,Lolita“, sa Predragom Ejdusom u glavnoj ulozi. I danas se sećam nekih scena iz te predstave i znam da sam tada poželeo da budem na sceni i da se bavim glumom. Ejdus me je kasnije i primio na svoju klasu. Sećam se i fantastične predstave „Hazarski rečnik“ Tomaža Pandura, kao i predstave „Gospoda Glembajevi“, Srpskog narodnog pozorišta, u režiji Egona Savina. Nisam mogao da se oporavim posle te predstave. Maestralna gluma i režija.

Knjiga koja vas je promenila?

„Zločin i kazna“, Dostojevskog. Navela me je na razmišljanje o čoveku, o moralnim vrednostima, šta je ispravno, a šta ne, o krivici i razumu.

Putovanje koje ćete zauvek pamtiti?

Tokio nikada neću zaboraviti. Ta kultura življenja me je oduševila. Na hiljade ljudi oko tebe, a svi u tišini i sa osmehom prolaze pored tebe. Grad koji je uređen po meri čoveka, a taj isti čovek, uz zahvalnost, živi u njemu. Ljubazan i prijatan narod.

Mesto na koje uvek iznova odlazite?

U Beogradu to je Bitef teatar. To mesto budi u meni lepe uspomene kada sam radio predstavu „Crvena: Samoubistvo nacije“. Ceo taj višemesečni proces rada i osećaj da radite nešto važno mi se vrati kada odem tamo i odgledam neku predstavu. Iako ne idem tako često, Požarevac je, takođe, mesto kome se rado vraćam. Grad i ljudi koji su dosta uticali na mene i na neki način me formirali.

Pesma koja budi uspomene?

Pesma „Vranjanka“ me podseća na ljude kojih više nema, na neka druženja i slavlja u Požarevcu, kad sam bio mali. Posmatrao sam drage ljude koji se vesele, ili pate uz tu pesmu. Danas, kad imam priliku, naručim „Vranjanku“ i sa setom i osmehom setim se tih ljudi i tog vremena koje se nikada više neće vratiti, ali koje i dalje živi u meni.

Ličnost koja je obeležila vaš život i karijeru?

Majka i deda. Oni su me izgradili i vaspitali. Oni su zaslužni za sve ono što je dobro u meni. A što se tiče karijere, moj profesor Predrag Ejdus, koji me je naučio da nikada ne odustajem, zaslužan je što se bavim poslom koji volim.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi