Otac filma, neponovljivi Dušan Makavejev

– Da bi bili oslobađajući, filmovi ne moraju da budu puni nekih krika, pesnica i nekih pokreta. Film prosto treba u sebi da ima neku ležernost. I ako to ima nekog duha, to postaje subverzivno… Onda počinju da ti se javljaju neki gnjavatori čiji je zadatak da zabranjuju filmove. To je znak da je film uspeo, da si poremetio neke stvari i da oni moraju da se brane – ovako je svojevremeno govorio o filmu reditelj, scenarista i jedna od najsubverzivnijih figura u istoriji moderne kinematografije Dušan Makavejev. Jedinstveni Mak rođen je na današnji dan 1932. godine.

Autor filmova „Čovek nije tica”, „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT” (1967), „Nevinost bez zaštite” (1968), „Sweet Movie” (1973) karijeru je započeo pedesetih godina u alternativnom amaterskom filmskom centru Kino-klub, da bi samo deset godina kasnije, zajedno sa još nekolicinom drugih disidenata u kinematografiji Jugoslavije, sazreo u začetnika crnog talasa.
Na filmsko platno prvi je doneo teme erotskog i nagonskog u čoveku, a bio je i autor prvog domaćeg horor filma “Pečat” snimljenog davne 1955. godine.
Njegovi poznanici i saradnici prepričavaju da se uvek i svugde kretao trčećim korakom, te da ga je u karijernom izrazu taj trk odveo daleko ispred svog vremena.
Tako je, nakon što je režim stao na put njegovoj umetnosti, Makavejev emigrirao na Zapad, koji je za njega imao više sluha. U Americi je njegov rad bio izuzetno cenjen i tu je, osim kao reditelj, radio i kao predavač.
I po izboru tema i načinu tretiranja filmskog jezika, Makavejev je bio nesvakidašnja pojava u jugoslovenskom filmu.
U intervjuu koji je dao američkom kritičaru Rodžeru Ibertu 1975, kazao je:
– Cilj mojih filmova je da ljudi u sebi prepoznaju ono što kod drugih ljudi ne prihvataju.
Sa cenzurom se susreo posle kratkog filma „Spomenicima ne treba verovati”, koji je pažnju privukao erotskim scenama. Seksualnost je često bila tema njegovih filmova, a najradikalniji primeri toga su „W. R. Misterije organizma“ i „Sweet Movie“ koji je bio neko vreme zabranjen i u Velikoj Britaniji.
Ovaj prvi nikada nije zvanično zabranjen – komisija za odobravanje filmova je dozvolila prikazivanje, ali se u slučaj umešalo Javno tužilaštvo koje je onemogućilo da film vidi jugoslovenska publika – tek nakon 16 godina je dobila tu priliku.
Reditelj Goran Radovanović je snimio i dokumentarni film „Slučaj Makavejev” koji ispituje poziciju umetnika u socijalističkoj Jugoslaviji, a posebno je fokusiran na političku i socijalnu klimu koja je dovela do toga da film “W.R. Misterije organizma” bude nezvanično zabranjen.
Ipak, Makavejev sebe nije smatrao disidentom i jednom prilikom je rekao da je „Jugoslavija sjajna sredina za film”.

Dobitnik je velikog broja domaćih i stranih nagrada kao što su Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hjugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, „Filmska legenda” koju dodeljuje Festival filmova jugoistočne Evrope sa sedištem u Parizu…
Makavejev je svojim radom uticao na svetsku kinematografiju, a u Evropi su ga nazivali ocem moderne kinematografije.
Nakon celokupnog opusa i priznanja za života, njegov rad i inspiracija se nije zaustavljala, što najbolje opisuje rečenica koju je izrekao godine kada je postao počasni doktor Fakulteta dramskih umetnosti,neposredno pre nego što je preminuo.
– Još uvek ne znam do kraja šta zaista znači umetnik, a još manje doktor umetnik, ali u svakom slučaju, hvala! – poručio je Makavejev.

Dušan Makavejev je preminuo 25. januara 2019. godine i cela svetska kinematografija je zanemela. Reditelj i scenarista Miša Radivojević kazao je tada da “film ne može da doživi veći gubitak nego što je to odlazak Maka“.

– Otišao je najveći i najbolji, inspirator… On je započeo sve važne avanture. On je brat i otac svih nas koji se bavimo filmom, ne samo kod nas, u celom svetu. Od njega smo mogli ne samo da učimo film, filozofiju, nego i hrabrost. Nisam siguran da smo sve njegove lekcije dobro savladali. Moramo da se preslišamo – kazao je za Danas Radivojević.

Glumac Svetozar Cvetković, koji je tumačio glavnu ulogu u slavnom Makovom filmu “Gorila se kupa u podne”, rekao je tada:
– Ovaj trenutak doživljavam kao da je istorija ove zemlje i istorija svetske filmske kulture završena i da je to epoha koja se nikad neće ponoviti. Mak je čovek koji je rodio slobodu u ovoj zemlji, u umetnosti, u filmskom izrazu i tu slobodu i dan-danas niko nije razumeo, niti može da je razume. Ta sloboda je za neko buduće vreme…

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi