Ljubomir Bandović o (anti) herojima današnjice: Ne verujem da postoji zao čovek, samo slab

Premijera domaćeg filma “Ime naroda” Darka Bajića o Svetozaru Miletiću svečano je održana prve večeri 12. septembra na Festivalu Evropskog filma Palić, a glavni glumac Ljubomir Bandović govorio je o tome da li danas postoje heroji, neprolazne veličine i koliko su nam oni potrebni…

Bandović je podsetio na sliku čuvenog protesta u junu davne 1989. godine kada je jedan mladić – student u Pekingu, na čuvenom trgu Tijenanmen, golih ruku krenuo na tenkove, kao otpor totalitarnom režimu.
– Taj čovek je imao samo kese u rukama, i nije odlučio tog dana da ustane iz kreveta i postane heroj, samo je ušao u prodavnicu, i kada je izašao, video je na ulicama kako ide tenk protiv njegovog naroda, i onda je postao simbol slobode i otpora – kazao je glumac u razgovoru za Tanjug.

Govoreći o Miletiću podsetio je da se njemu desilo nešto strašno, kao i njegovom narodu, ali je, kako je iskatao, onda od Boga dobio snagu, rečitost, istinoljubivost..

– Morao je da to stavi u službu, a postoje ljudi koji se kriju od istine da ne bi ugrozili svoju sigurnu platu – kazao je Bandović i dodao kako ne misli da je mnogo pametno kada se uveče protestuje, a ujutru ide na posao.

Opet, razume i tu stranu, jer, kako kaže, ljudi danas imaju kredite u švajcarcima, decu u inostranstvu koju moraju da školuju – „danas su godine gladnije nego ikada pre.“

Bandović je imao u karijeri uloge koje je igrao prema stvarnim ličnostima iz istorije, kao u serijalu “Zaboravljeni umovi Srbije”, tumačio je i Apisa u mini seriji “Poslednja audijencija”, mada je veći deo opusa igrao potpuno fiktivne junake prema originalnim tekstovima, dramama raznih autora na filmu, serijama ili predstavama.

Kako napominje, već punih 30 godina ne silazi sa scene, a instinkt ga je doveo tu gde je sada.

– Neophodno je kaliti se na zadacima, jer ne postoje glavne i sporedne uloge, već samo veći ili manji zadaci, kao što ne postoje ni pozitivci i negativci, već razni porivi zašto neki ljudi nešto rade, samim tim ja lično ne verujem da postoji zao čovek, on je samo slab, i treba ga razumeti”, smatra on i dodaje:

– Evo u književnosti i kinematografiji već stotinu godina mi ne možemo da ubijemo Drakulu, a nisu se setili da ga opoje, da mu oproste grehe, već svi hoće silom na silu, i onda se on uvek vraća, kao svako zlo, a mislim da ga moramo razumeti, prihvatiti, sačekati ga da otplače svoje suze, pa i sutradan razumeti da nije sposoban da proizvede samo dobro, jer će živeti eho svog života duže vreme – objašnjava on.

I kako kaže, sve su to reference o kojima razmišlja kada pravi svoje uloge, nema potrebu da igra samo glavne uloge i da smatra da mi one pripadaju.

– Ili evo popeo sam se na vrh brda, ne, ja ću i za petoparac da se uhvatim, kao i za “glavnjaka” (glavnu ulogu), kad je zanimljivo, kad je “masno”, ima šta da se igra”, akcentuje svoj senzibilitet. Volim da su mi likovi “živi”, da su negativci zapravo slabići, a da su mi dobrice potencijalni heroji, jer belo jeste belo, ali kada se nasloni na crno, tek tada se vide nijanse koje provejavaju, i moram uloge da pravim iz kontrasta, i da tako razmišljam – iskren je glumac.

Bandović će imati film i na zatvaranju festivala na Paliću sutra uveče – “Hotel Beograd” uz Miloša Bikovića, u režiji ruskog autora Konstantina Statskija.

Rame uz rame sa Lauševićem

Njegova ruka na ramenu bila mi je podrška

U “Ime naroda” delio je ekran sa Žarkom Lauševićem. Na pitanje kako je igrati s njim postavlja drugo:
– Kako je igrati fudbal sa Peletom ili sa Mesijem? Posebno kada ti ide lopta, kada je u poziciji golgetera, i kažu skaut je na terenu zbog mene, a ja sam svoje skaute već imao.

Prepričavajući anegdote sa snimanja kaže da Laušević ne bi možda voleo da ga javno hvali, jer je „tako skroman i divan čovek, stvarno prava sigurica.”

Prvih dana snimanja je bila skupština političke stranke, gde su bili likovi Jaše i Miše, a onda se pojavi Žarko kao Jova Zmaj, i ta njegova ruka na mom ramenu, bila mi je tako potrebna privatno, da osetim sa njegove strane podršku kao da mi kaže – “veruj, nastavi, samo radi”.

Bandovića će publika gledati uskoro i u TV serijama “Kosti” i “Jedini izlaz”, a trenutno snima dve mini serije – “Porodica” i “Nečista krv”, koja će se prebaciti i na veliko platno pod nazivom “Hadžijino zvono”. Osim toga, aktivan je u pozorištu, prvo je imao premijeru u JDP pred pandemiju u martu – “Putujuće pozorište Šopalović” u režiji Jagoša Markovića, dok sada sprema veoma tešku i tragičnu građansku dramu “Pučina” Branislava Nušića, u istom pozorištu, pod rediteljkom palicom Egona Savina.

Na pitanje kako je raditi na tom komadu u ovom trenutku, Bandović kaže da se na svakih 20 minuta svi u ekipi podsećaju da je to pisano 1900. godine.

A govoreći o sadašnjem trenutku, Bandović kaže:

– Mislim da se najbolja poezija stvarala u blatu, a ne u dvorcima, a najbolji filmovi su se snimali u kafanama sa gerilskom produkcijom, tako možda i ovo vreme donosi neko novo iskušenje za sve nas, malo na tvrdo da se vidi ko smo, a naše je da se odredimo prema tome – zaključuje glumac.

“Ime naroda” nakon premijernog prikazivanja na Festivalu evropskog filma Palić i projekcije na zatvaranju Dunav festa u Smederevu, stiže i u Leskovac

Ostvarenje Darka Bajića”Ime naroda” otvoriće i 25. septembra Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi