Olivera Balašević za 24sedam otkrila šifru kojom je Đorđe otključavao njeno srce (FOTO/VIDEO)
I baš kao što kaže njegova pesma "ovo je priča i za suze i za smeh"
"Ne čuvaj dugo pepeo tih dana", kaže stih čuvene pesme Đorđa Balaševića "Kad odem", a nažalost, pre skoro četiri godine, došao je taj dan. Otišao je Panonski mornar...
24sedam/Goran Sivački
Nekako oko nove godine Balašević, možda, najviše nedostaje, jer to je bilo doba čuvenih prazničnih koncerata, koji su bili neoponovljivi i neprepčljivi doživljaji. Neka lepa mešavina teatra sećanja, stendap šoua i naravno muzike.
Ko je Olivera iz Đoletovih pesama?
Reči njegovih pesama lako su i brzo dolazile do srca mnogih. Pevao je o prvoj ljubavi, životu u Vojvodini, Novom Sadu i, naravno, Oliveri.
Njoj je posvetio "Provincijalku", "Dođošku" "Vešticu" i toliko drugih pesama za koje bi se mnogi zakleli da su pisane baš za nju. Ali to je osobina velikih umetnika, da svako može da pronađe svoj delić u njegovom stvaralaštvu.
Pročitajte još:
Danas, Olivera, u staroj, dobroj tradiciji porodice Balašević, izvodi monobajku "Prezime ruže", u kojoj na sebi svojstven način otkriva priču o svom detinjstvu i odrastanju i vremenima koja su prethodila "onoj" Oliveri koju prepoznajemo u svim Đoletovim pesmama.
Juca iz "Pop Ćire i pop Spire"
Ali, ona nije samo Đoletova, ona je i državna prvakinja u gimnastici, Juca iz "Pop Ćire i pop Spire", profesorka, mama, baka...
Premijera monobajke "Prezime ruže" u Domu omladine Beograda, mestu gde je Đole sa svojom grupom "Žetva" imao prvi javni nastup, bila je savršena prilika da porazgovaramo sa njom i da nam otkrije tajnu kako je on uspeo da je nagovori da bude Šacina Juca u "Pop Ćiri i pop Spiri", iako nije imala nijedan dan glumačkog staža.
Kojom šifrom je Đole uspevao da uvek otključa njeno srce, i naravno, monobajci "Prezime ruže" koju izvodi širom regiona.
"Ti bi htela Batu Paskaljevića za moju partnerku"
Starije generacije se dobro sećaju serije "Pop Ćira i pop Spira", koja, iz današnje perspektive, podseća na jednu idiličnu romantičnu vojvođansku bajku. Kakva su vaša sećanja na ovu seriju?
Sećaju je se i mlađe generacije koje su to gledale umesto lektire, a moja sećanja na ovu seriju su uvek povezana sa Đorđem i našom pričom oko nje.
On je u jednom momentu, nakon poziva rediteljke Soje Jovanović, rekao: "Znaš, ona mi je predložila da odaberem Jucu, pa ako hoćeš, predloži mi ti ko će mi biti partnerka u seriji. A onda sam pomislio, ako ti budeš birala, ti ćeš sigurno izabrati Batu Paskaljevića", našalio se i dodao: "Znaš šta, Soja je predložila da to, možda, budeš ti, pitala me je čak i da li si glumila, a ja sam rekao da nisi."
24sedam/Goran Sivački
Odgovorila sam mu da ne bih mogla, jer ja ipak pripadam onoj generaciji koja je za glumu učila škole, a njegov odgovor je bio - (to je uvek bio "pasvord" za moje srce) - "Znaš, ali meni bi puno pomoglo, biće to dobro, ne brini." Naravno, prihvatila sam i imala veliku tremu i veliku odgovornost. Nakon prvog snimljenog kadra, rekli su mi: "Dobro" i ništa više. Posle nekog vremena rasplakala sam se jer su ćutali i nastavili dalje da rade, a niko mi nije govorio da li je to dobro i da li sam uopšte dorasla tom zadatku.
A onda sam ga zamolila da pita Soju Jovanović da li se ja ovde uopšte snalazim. Ona je rekla: "Ma ne brini, još kako je ona dobra." I eto tako, serija je ostala kao legat, ne samo Sremčeve veoma važne drame, knjige koju je napisao o prečanima i Vojvodini i o tom mentalitetu, nego je i vreme u kojem je snimana svojevrsni dokument, jer to je bilo neko blaženo vreme.
Ovo je biografija
Tada Juca, a danas "Prezime ruže". Gde se završava gluma, a gde počinju vaša sećanja u monobajci?
Reč je samo o interpretaciji likova koje želim da predstavim publici i intrepretaciji tih karaktera. Tu postoji gluma, ali, zapravo, trudim se da na što autentičniji, živopisniji i vrlo odgovoran način predstavim te divne ljude koji su bili deo mog odrastanja i odrastanja tih generacija.
24sedam/Goran Sivački
Sve ostalo je teatar svedočenja, to jeste biografija, a šta god to veče budem ispričala i svedočila, kakva god da se publici učini ta biografija, sve u njoj vodilo je samo do jednog mesta - do poezije.
Ne pričam o prohujalim vremenima
Da li na osnovu sećanja možemo da rekonstruišemo jedno vreme i zašto su nam sećanja i uspomene toliko važni?
Nije reč o vremenu. Upoređivati vreme je gotovo nemoguće. I današnji mladi, odnosno deca, za ovo vreme će govoriti da je bilo sjajno i da će ga se rado sećati, zavedeni onom idejom ljubavi, mladosti i svim onim idejama koje bi nam neko poturio.
24sedam/Goran Sivački
Ali će se i ovo vreme u nečijem odrastanju pamtiti kao najlepše. Ne govorim o nekom prohujalom vremenu, govorim o ljudima za koje sam mislila da su oni uvek takvi.
Ko su danas "fejmosi"?
Da li smo danas zaboravili da čuvamo sećanja?
Kao neko ko je profesor i kao pedagog, predložila bih tehniku, odnosno metod pisanja dnevnika. Mi smo nekada pisali dnevnike.
ATA Images/Miloš Tesić
Danas je dnevnik profil na Fejsbuku ili Instagramu. Mada, nadam se da će jednog dana, kao što znaju da kažu "ovaj proizvod se povlači sa tržišta", tako reći: "Ovaj Fejsbuk ili Instagram se povlači sa tržišta, jer je štetan". Nama nedostaju dokumenti o ljudima koji ne moraju da budu "fejmosi". Za mene su "fejmosi" moji profesori, njihovo dostojanstvo, njihova misija i njihova predanost.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari