Ana Atanasković za 24sedam o despotu Stefanu Lazareviću i misterioznoj sudbini njegove žene Jelene: Jedno saznanje me je zapanjilo (FOTO)

Nakon Angorske bitke 1402. godine, Stefan Lazarević je u Carigradu postao despot. Po dobijanju titule otputovao je na Lezbos, gde se verio sa Jelenom Gatiluzio. Dalja sudbina ove dame, koja je najviše uticala na kasniji život despota, nije do kraja razjašnjena.

24sedam/Goran Sivački

Roman “Zmajeva žena” Ane Atansković donosi priču o njoj kao slobodoumnoj i hrabroj ženi, i prati je od sunčanog grčkog ostrva, preko Kruševca, misterioznog Beograda, koji u to vreme postaje prestonica, pa sve do manastira Pavlovac i Manasija.

Sa autorkom knjige Anom Atanasković, koja je tri godine pažljivo istraživala istorijsku građu srednjovekovne Srbije, razgovarali smo o despotu Stefanu Lazareviću, sudbini žena tada i sada, o duhovnosti srednjovekovne Srbije i poukama koje su nam ostale za nauk u savremenom dobu.

I vitez, i vernik, i pesnik

Tri godine ste se bavili istraživanjem, a na kraju vašu junakinju ste izmaštali i stavili u istorijski okvir srednjovekovne Srbije. Koje lekcije nam ostaju iz tog vremena?

24sedam/Goran Sivački

Počela sam od činjenice da se o Jeleni Gatiluzio ne zna skoro ništa od vremena veridbe sa despotom Stefanom Lazarevićem pa nadalje (što je bolno, ali istinito), i potrudila se da pronađem sve što sam mogla o poreklu njene porodice, kao i o prilikama na ostrvu Lezbos i o samom despotu Stefanu. Proverivši sve što se moglo proveriti, veliki deo njene sudbine sam izmaštala, što je bilo i teško i lako.

Srednji vek nije bio toliko mračan kao što često mislimo, naročito njegov poslednji, predrenesansni period, ali jeste i bio težak, naročito za ženu koja tada nije mogla imati decu. Radeći na knjizi, zapanjilo me je saznanje o načinima narodnog lečenja neplodnosti kod žena, neki su danas nezamislivi.

24sedam/Goran Sivački

Od duhovnosti iz srednjevekovne Srbije možemo dosta da naučimo, jer je sam despot bio spoj tradicionalnog i modernog, i vitez, i vernik, i pesnik, i neko ko je balansirao između Istoka i Zapada. Njegova pesma "Slovo ljubve" je jedan od najboljih putokaza za duhovnost, na primer, a vrlo je i moderna (slobodan stih). Kao najvažniju lekciju bih izdvojila same reči despota: "Bog je ljubav".

Možda je običan čovek bio srećniji

Kako je tada živeo “običan čovek”, a kako plemstvo, koje su ih muke mučile, a šta ih je radovalo?

Običnom čoveku nije bilo lako, mada, u Beogradu su živeli i bogati trgovci sa svih strana Balkana. Kao i uvek, društvo je imalo različite slojeve. Možda je običan čovek bio srećniji jer je bio bliži sa prirodom.

24sedam/Goran Sivački

Možda je bilo lakše živeti kad se znalo "ko kosi, a ko vodu nosi", ali je bilo i veoma teško, jer se nije moglo prelaziti iz jednog u drugi sloj društva. Plemstvo je živelo skoro carski (mada, despot je voleo skromnost), ali ne bez izazova - stalno se ratovalo, stalno se nešto osvajalo, a Turci su stalno bili u nadiranju. 

"Teret" očevog zaveta

Kako biste opisali despota Stefana Lazarevića, kao državnika, vojskovođu i književnika?

Bio je kompleksna figura, predrenesansna ličnost, jedan od najznačajnijih ljudi u našoj istoriji. Sin velikog kneza Lazara i plemenite i mudre kneginje Milice, dečak koji je morao brzo da odraste, čovek sa "teretom" očevog zaveta, mladić koji je morao svoju rođenu sestru Oliveru da odvede ubici svog oca, Bajazitu, jedan od najboljih vitezova Evrope, prek i blag, oštar i tih, načitan, duhovan, posvećen svemu što je radio.

Promo/Laguna Danilo Polovina

 

Neverovatna ličnost. Znao je kako da se približi svim kraljevima sveta, bio je odličan diplomata, jednom godišnje je išao u Budim, na okupljanje vitezova Reda zmaja. Bio je i nemilosrdan i veoma vešt vojskovođa (u nekim situacijama mudriji od Bajazita, a hvalio ga je i Tamerlan). Bio je i izrazito lep čovek, produhovljene lepote.

Petnaest godina zajedničkog života u knjizi

"Slovo ljubve", jedno od najlepših književnih dela koje je napisao, i danas je obavijeno velom misterije. Mnogi smatraju da je napisano za njegovog brata sa kojim je bio u veoma lošim odnosima. Šta kaže vaša književna intuicija, ima li tu možda i malo doprinosa vaše junakinje?

Postoji nekoliko usmenih verzija - da je ta pesma napisana bratu Vuku, Jeleni Gatiluzio ili nepoznatom muškarcu. Ja sam preuzela onu koje se zvanična verzija najviše drži, da je posvećena bratu.

24sedam/Goran Sivački

No, možda su i osećanja prema ženi bila presudna. Mi to ne znamo, ali ono što možemo je da probamo da osetimo, jer sam njima dala trenutke koji su samo njihovi. Dala sam im petnaest godina zajedničkog života.

Ženska sudbina se često ponavlja

Zašto o Jeleni, njegovoj supruzi, tako malo znamo, ona se čak ne pojavljuje ni na ktitorskim portetima u manastirima?

Naučnici nisu uspeli da odgonetnu njenu sudbinu jer su arhive poharali Turci (na primer, kada su osvojili grad u kome je živela njena porodica Gatiluzio, u tvrđavi koju je sagradio njen deda su napravili džamiju).

Promo/Laguna

Možda je umrla veoma brzo po dolasku u Srbiju, možda se zamonašila, možda se vratila na Lezbos, možda je zaboravljena jer nije imala dece... Kako god, žene koje sada žive opet na neki način doživljavaju njenu sudbinu, a to sam htela da izmenim.

Zašto je bilo važno da ova priča bude ispričana u vašoj knjizi?

Zato što su ljudske patnje, nade, imanja i nemanja unverzalni. A i ženska sudbina se često ponavlja. Možda bi Jelenina mogla da se završi sa nekom sledećom generacijom žena.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi