Frank Kastorf: Peter Handke je omražena osoba u Zapadnoj Evropi

Jedan od najznačajnijih reditelja današnjice Frank Kastorf režiraće početkom juna sledeće godine predstavu u Beogradskom dramskom pozorištu.

Kastorf se smatra jednom od ikona Bitef festivala, a njegove predstave koje su igrane u Beogradu su u „U Moskvu u Moskvu“ koja je trajala četiri sata, „Tri sestre“ i „Seljaci“. Dvadeset pet godina je bio upravnik teatra Folksbine u Berlinu, koje je u tom periodu dobilo epitet najboljeg pozorišta na svetu.

Najzaslužniji za dolazak slavnog reditelja u Beograd je srpski scenograf Aleksandar Denić koji je izrazio veliko zadovoljstvo što će i u Beogradu raditi sa Kastorfom koji je bio veoma raspoložen za razgovor sa novinarima u kojem je pričao o fudbalu u pozorištu, kapitalizmu, Beogradu…

– Emigrirao sam iz Berlina u Beč zbog pandemije. Pitanje pandemije je pitanje pogleda na svet u Berlinu. Ko ima kritičan stav oko dešavanja u pandemiji upoređuje sa sa ljudima koji negiraju Aušvic. Problematično je biti u Berlinu i ako imate drugačiji stav o istoriji koja se desila u Beogradu – rekao je Kastorf.

Slavni reditelj se juče prošetao po Beogradu, video tragove bombardovanja 1999. godine, obišao spomenik Gavrilu Principu.

– Nije važno samo pitanje da li NATO sme da bombarduje neku zemlju, već da li su Nemci naučili nešto iz svoje istorije – izjavio je povodom toga.

Za njega je, kako kaže, blagodet uteći iz Berlina u ovom momentu.

– Drago mi je što sam u Beogradu sada, baš kao što mi prija da budem u Beču gde ljudi nisu izgubili smisao za humor. U pozorištu se osećam kao u tvrđavi koja je izdvojena iz sveta pa će tako, nadam se, biti i u Beogradu – kazao je Kastorf i citirao Bertolta Brehta koji je govorio da je potrebno više fudbala u pozorištu.

– U redu je čitanje sa papira, ali u pozorištu je najvažnije meso. Zato je ta strast koju izaziva fudbal potrebna pozorištu – smatra reditelj.

Kako kaže za njega je pozorište mesto oslobođeno straha i taj luksuz je mogao sebi da priušti i u Istočnoj Nemačkoj gde je živeo u vreme hladnog rata.

– Šiler je jednom kazao da je pozorište mesto gde čovek slobodno može da se igra. Kada je čovek slobodan on se igra. Pozorište je prostor bez straha. U pozorištu su se ismejavali političari od davnina, iako je to nekada bilo zabranjeno. U Parizu je tim zabranama prkosio Molijer i za za mene je on hrabar čovek – rekao je Kastorf.

O budućnosti umetnosti i pozorišta nakon pandemije nemački reditelj kaže da je teško proceniti šta će se događati nakon zdravstvene krize u kojoj su nemački teatri bili predugo zatvoreni.

– Naučnici i intelektualci koji imaju različito mišljenje od službenog stava nemačke Vlade, stavljaju se na crnu listu. Čak su i iz socijalističkih partija u Nemačkoj tražili da se takvim ljudima zabrani zanimanje. Spadam u umetnike koji imaju potrebu da kažu da je nešto belo, kada svi ostali govore da je crno – istakao je Kastorf i dodao da priprema premijeru komada po delu nobelovca Petera Handkea u Burg Teatru.

– Handke je omražena osoba u Austriji, Nemačkoj i Zapadnoj Evropi. Pobegao je u Pariz jer se tamo može bolje živeti nego u Berlinu i Beču. Napisao je komad o Čehu iz Pumpoleca koji se nalazi na granici sa Slovačkom i Mađarskom. Njegov junak Zdenjek se na jednom trgu u Pragu polio benzinom i zapalio – zaključio je Kastorf.

Pročitajte još

O ljubavi i patnji u suprotnom smeru: Brodvejski mjuzikl u Madlenianumu

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi