Emotivna sećanja na najlepše oči jugoslovenskog filma: Komemoracija u čast Mire Furlan (FOTO+VIDEO)

Komemoracija velikoj glumici Miri Furlan održana je danas na Sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji je, u jednom periodu, bila pridruženi član. Igrala je Leu u “Dibuku“ Anskog, u režiji Edvarda Milera i Izabelu u “Pozorišnim iluzijama” Pjera Korneja u režiji Slobodana Unkovskog. Trenutno se u JDP-u igra njena drama “Dok nas smrt ne razdvoji”.

Današnjem oproštaju od čuvene umetnice prisustvovali su Anica Dobra, Rada Đuričin, Jelena Stupljanin, Branko Cvejić…

24sedam/Katarina Mihajlović

Komemoracija je otpočela prikazivanjem snimka na kome Mira Furlan peva pesmu iz filma “Kazablanka” – “As Times Goes By”.

Direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković Manojlović je pročitala pismo Mire Furlan.

Nakon minuta ćutanja, na platnu su se smenjivali kadrovi iz predstave “Pozorišne iluzije”, poslednje koje je Mira Furlan odigrala u JDP 1991. godine, kao i deo njenog intervjua u kojem je govorila o odlasku i igranju.

Anita Mančić i Jasna Đuričić pročitale su odlomak iz autobiografije Mire Furlan “Voli me više od svega na svijetu ili priče o pripadanju”.

Voja Brajović je na početku svog obraćanja rekao da je bila velika privilegija raditi sa tako darovitim umetnikom i tako plemenitom ličnošću kakva je bila Mira Furlan, a onda je dragoj koleginici posvetio pesmu koju možete čuti u ovom snimku.

Nakon toga, prisutnima su se obratili Olja Bećković i Goran Marković, a emitovani su video snimci na kojima su o Miri Furlan govorili Žarko Laušević i Slobodan Unkovski.

– Kada sam prvi put upoznala oblak koji se predstavio kao Mira Furlan, pomislila sam sad znam kako izgleda duša. Mira je bila hodajuća duša. Čista kao svaka njena suza, a isplakala je nekoliko mora. Tokom naših 35 godina prijateljstva, isplakala je više suza nego što izgovorila reči. Rečenice je započinjala uzdasima, iskrenim kako samo duša može da ispusti. Govorila je u deminutivima. Njena ljubav bio je Gorančić, sir sirić, kafica, mačkica… Govorila si mi: “O Oljice, mogle bismo jesti neki kajmakčić, piti vino, i pričati, plakati i plakati od smeha, samo da te zagrlim…” Poslednji put smo jedna drugu pomazile po glavi prošle zime kada je bila ovde da snimi film…

Miki Manojlović se, takođe, prisetio svoje drage koleginice i prijateljice, i snažnim i emotivnim rečima oprostio od nje na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, učinivši jedan nesvakidašnji gest za koji nisu bile potrebne reči.

– Volela je Verdija, Mocarta, volela je Rolingstonse, Boba Marlija, bluz… Volela je pravi rokenrol, a posebno je volela Leonarda Koena i o njemu, baš kao i o svemu što ju je zanimalo, znala sve. Disciplinu kičme, pesme Vlade Divljana, Time, koncerte u SKC, pa u Zagrebu sjajan džez, a razumela je i rep… Imala je bunt mladosti koji ju je krasio sve njene godine… Mirina inteligencija, osećajnost, obrazovanost, njena posebna darovitost… Govorila je više jezika s takvim razumevanjem iz čistog svog srca kao unutrašnjost svemirskog broda… Veoma je cenila prijateljstvo, tu danas tako retku pojavu… Volela je da čestita rođendane onako kako su samo njena mašta i kreativnost mogle da stvore… Volela je ljude koji su posedovali empatiju kojom je ona zračila… Svojim ogromnim talentom uništavala je svoj organizam na sceni do kraja se davajući… Njen trag je neizbrisiv, u svemu… Od Zagreba, Beograda, Amerike.. Sve do naših čula i emocija.

Mira Furlan je rođena u Zagrebu 7. septembra 1955. godine. Bila je hrvatska glumica, jedna od najboljih u bivšoj Jugoslaviji, koja je poslednjih decenija živela u Sjedinjenim Američkim Državama. Igrala je u mnogim filmovima i serijama jugoslovenske produkcije. U Americi je poznata po ulozi Delen u televizijskoj naučnofantastičnoj seriji „Babilon 5“ i po ulozi Danijel Ruso u seriji „Izgubljeni“.

Kao članica Hrvatskog narodnog kazališta igrala je u mnogim filmovima. Jedan od njih je bio i „Otac na službenom putu“ (1985), Emira Kusturice, koji je osvojio Zlatnu palmu na Kanskom filmskom festivalu. Osamdesetih godina kratko je nastupala za rok-bend „La Cinema“.

Zapamćene su njene uloge u filmovima „Kiklop“ (1982), Antuna Vrdoljaka, „U raljama života“ (1984) i „Za sreću je potrebno troje“ (1986), Rajka Grlića, i u filmu „Lepota poroka“ (1986), Živka Nikolića.

Krajem 1991. godine Mira Furlan i njen suprug emigrirali su iz SFRJ kako bi izbegli političke pritiske i etničke tenzije koji su ih pratili zbog krize u kojoj se bivša država nalazila. Godine 2002. vratila se posle 11 godina u Hrvatsku da bi igrala glavnu ulogu u predstavi Radeta Šerbedžije.

Pročitajte još

Setne reči Mire Furlan: Gledam u zvezde. Ne plašim se. Tamo idem uskoro…

Suprug joj je filmski reditelj Goran Gajić, koji je, između ostalog, režirao i Sofoklovu „Antigonu“. Režirao je i epizodu „Babilona 5“ u kojoj je Furlanova glumila. U zadnje vreme glumila je i u srpskim filmovima i serijama („Diši duboko“, “Turneja” i „Vratiće se rode“). U Los Anđelesu je snimila muzički album „Songs From Movies That Have Never Been Made“ (Pesme iz filmova koji nikad nisu snimljeni).

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi