Puriša Ðorđević: Od konduktera preko Gestapoa do jednog od najpoznatijih evropskih reditelja

Čuveni filmski reditelj i pisac Mladomir Puriša Ðorđević danas je imao susret sa medijima u Kombank dvorani povodom kratkog predavanja o režiseru Ejzenštajnu, kao i značajne nagrade „Beogradski pobednik“ koju je primio u petak od direkcije 49. FEST-a na, samom otvaranju tog međunarodnog filmskog festivala.

Prestižnu nagradu FEST tradicionalno dodeljuje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, a prve večeri ove smotre u Sava centru nagradu je dobio i glumac Rade Šerbedžija.

– Iskreno, nagrada FEST-a me je veoma prijatno iznenadila – podelio je utiske jedan od najproduktivnijih reditelja iz vremena stare Jugoslavije.

– Istina, dugo vremena nisam imao kontakt sa ovim festivalom, iz jednostavnog razloga što ni oni nisu imali konkretnog razloga da se sretnu sa mnom – izjavio je Ðorđević.

Tokom skoro pet decenija FEST-a, Ðorđević kaže da ga je redovno posećivao.

– Birao sam filmove i znao sam koje režisere hoću da vidim. Dočekao sam da budem oduševljen sa sadašnjim umetničkim direktorom, koji me je pozvao telefonom i pristao na moju ideju – rekao je umetnik. Tako je održao predavanje „Ejzenštajn – Pozorište”, na osnovu knjige Vječeslava Ivanova o estetici velikana svetske kinematografije.

Ðorđević je izneo svoja razmišljanja o delu antologijskog ruskog reditelja Sergeja Mihajloviča Ejzenštajna i njegovom radu u osvit Drugog svetskog rata, posle pakta Hitlera i Staljina o nenapadanju. Onda je duhovito istakao da je 6. maja, na Ðurđevdan, dodao sebi još jednu godinu, i da mu je već jako neprijatno koliko je napunio.

– Ne znam da li smem da kažem, i da li vi možete da izračunate, ako vam otkrijem da sam rođen 1924. godine – šarmantno je zabavio predstavnike medija laureat nagrade „Beogradski pobednik“ .

Nagrađivani scenarista i reditelj, rodom iz Čačka, najpoznatiji je po svojim neprolaznim i uspešnim dugometražnim igranim filmovima „San“ (1966), „Jutro“ (1967) i „Podne“ (1968), koji su svojevrsna anti-ratna trilogija.

U sva tri filma igrao je Ljubiša Samardžić, a uz njega su nastupale legendarne glumice – Milena Dravić, Neda Arnerić i Olivera Katarina.

Reditelj je evocirao uspomene kako je upamtio sve filmove u periodu od 1930. do 1940. godine, a za vreme okupacije nije gledao ostvarenja sedme umetnosti. Takođe je otkrio da je u mladosti išao u školu za partizane, i imao je sreću, kako navodi, da bude u takozvanoj Užičkoj republici, gde je proveo tri meseca letnjeg raspusta kao kondukter na železničkoj stanici. Prisećao se da je u jednom momentu bio u Gestapou i Prekom sudu, tako da je delovalo da je njegov život poput igranog filma ili TV serije.

Puriša Ðorđević je napunio 97 godina, a od toga je na filmu proveo 73. U filmografiji ima 18 dugometražnih igranih filmova, pet TV filmova, jednu mini seriju i preko 50 kratkih ostvarenja. Uradio je veliki broj kratkih dokumentarnih filmova, a njegov potpis kao režisera se nalazi na ukupno 63 dela, dok kao scenarista potpisuje 70. Objavio je tri drame, deset romana, dobio ogroman broj domaćih i međunarodnih nagrada, od Venecije, preko Moskve do Rio de Žaneira.

Pročitajte još

Rade Šerbedžija za 24sedam: Moj najveći životni ulov je ljubav

Filmovi nastali između 1965. i 1970. učinili su Purišu Ðorđevića poznatim evropskim rediteljem. Iako je stvarao paralelno s autorima crnog talasa, lično tvrdi da nije pripadao tom pokretu. On je učvrstio anarhičnu, fragmentarnu dramaturgiju u jugoslovenskoj kinematografiji uspevši da spoji iskustva ruskih filmskih čudotvoraca, Ejzenštajna, Dovženka, Dzige Vertova sa poetikom Godara, Renea, Rob Grijea.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi