Dva metka za Pavelića! 66 godina od herojskog čina besmrtnog Blagoja Jovovića!

Na današnji dan 1957. godine Blagoje Jovović, kapetan Jugoslovenske vojske u otadžbini pucao je u Antu Pavelića, poglavnika NDH i jednog od najvećih zločinaca Drugog svetskog rata. 

Atentat na Pavelića organizovalo je šestoro pripadnika srpske ravnogorske emigracije. Pored Blagoja Jovovića, to su bili Milo Krivokapića, sveštenik Radojica Popović, Jovo Pićan, Mileva Gaćeša Pićan i Milan Gaćeša. 

Saznavši gde se nalazi ustaški poglavnik, oni su se dogovorili da se osvete za sva zlodela koja su počinjena nad Srbima u zločinačkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Plan je bio da Pavelić bude likvidiran 9. aprila, dan pre proslave osnivanja NDH.

Međutim, tog dana se ustaški vođa šetao sa suprugom i ćerkom. Iako se radilo o velikom zlikovicu, Jovović i Krivokapić su pokazali viteštvo i odustali od atentata tog dana, ne želeći da ga napadnu u prisustvu porodice

Napad je izvršen sutradan, 10. aprila, kada je Jovović pogodio Pavelića sa dva metka.

Ustaški zločinac se nije oporavio, umro je od posledica ranjavanja 28. decembra 1959. godine.

Profimedia/Pixabay

 

Dugo se polemisalo o tome ko su bili atentatori, ali istina se saznala tek 1998. godine, kada je Blagoje Jovović posetio manastir Ostrog i otkrio tajnu blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju, koji ga je nagovorio da celu priču ispriča javnosti.

Kako je to izgledalo možda najbolje opisuju reči samog Blagoja Jovovića o tom slučaju, a koje su zapisane u knjizi „Dva metka za Pavelića”

Dolazim na sedam-osam metara. Pavelić me je osjetio, vidio... počeo da viče:

„Majku ti jebem srpsko-jevrejsku, komunističku!”

Čujem pucanj, ne znam odakle dolazi.

Ne stajem. Trčim pravo na Pavelića. Dođem na dva-tri metra i pucam. Jednom. Drugi put! Pucam mu u leđa, onako kako je bježao. Dva puta u njega. On pada.

Kako je nosio tašnu, ona mu ispadne, sa strane u jednu baštu.

Pao, ne mrda, ne mogu da vjerujem da se pravi mrtav, ako su dva metka u njega.

U tom trenutku pomislim — bolje je da ostane živ, jer će ga u bolnicu, narod će vidjeti i onda mu se mora suditi!

Da l' da ga pribijem? Onda ugledam onu tašnu. Dokumenti? Bilo bi dobro dokopati se... ali, ako su pare u torbi, pa me uhvate i proglase lopovom. I da sam ga ubio zbog para! Ostavim ja i Pavelića i torbu.

Neko viče:

„Jure, Jure!”

I puca se prema meni. Ja se okreni i pucam u tom pravcu. Ispalim tri hica.

Počnem da trčim oko zgrada, polukružnom ulicom.

Narod izlazi. Pitaju — šta je bilo?

Onako zadihan, govorim im:

„Gledajte šta rade ove budale tamo, napile se pa pucaju na sve živo!”

„Taj je lud ili pijan”, vičem da me i oni sa prozora čuju.

Revolver mi u džepu. Ostavio sam samo jedan metak, za svaki slučaj.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi