Rezolucija o Srebrenici zavadila ljude: Kulturu sećanja ne zasnivati na mržnji, za godišnjicu uvek bude provokacija protiv Srpske i Srbije!

Istoričar Predrag Marković ocenio je danas, povodom obeležavanja 29. godišnjice zločina u Srebrenici, da je Dan sećenja legitimno pravo bošnjačkog naroda da pamti svoje žrtve, ali da kultura sećanja ne bi trebalo da se zasniva na mržnji kao i da je rezolucija o Srebrenici usvojena u UN dodatno zavadila ljude u regionu i "zagrebala stare rane".

- Dan sećenja je legitimno pravo bošnjačkog naroda da pamti svoje žrtve, ali problem sa tim je što oni čitavu svoju kulturu sećenja zasnivaju na mržnji i na nekoj vrsti pozivanja na osvetu. A videli smo da se to ne završava dobro. Ako oni smatraju da je pola njihove države naseljeno genocidnim narodom, kako oni misle da zajednički grade budućnost - ukazao je Marković.

On je dodao i za godišnjicu zločina u Srebrenici uvek dođe do nekih provokacija i optužbi na račun Republike Srpske i Srbije, ali smatra da naša država treba da odgovori dostojanstveno.

- Ne sme da se negira zločin u Srebrenici, niti da se relativizuje - ocenio je Marković. 

Strašno licemerje:Rezolucija o Jasenovcu im je ''vraćanje u prošlost'', a Srebrenica im to nije

Na pitanje kako vidi stanje u regionu posle rezolucije o Srebrenici koja je u maju usvojena u Generalnoj skupštini UN, Marković je ocenio da je ona jako štetna, da neće dovesti do pomirenja, već da je veoma zavadila ljude na Balkanu i "iskopala i zagrebla" stare rane.

- I koliko je paradoksalna, vidi se po tome da (predsednik Evropskog saveta Šarl) Mišel i hrvatska vlada smatraju da je crnogorska rezolucija o Jasenovcu nepotrebno vraćanje u prošlost. Pa i Srebrenica je vraćanje u prošlost. Znači, jedanput vraćanje u prošlost odgovara, kao humanistička deklaracija, drugi put kažu da je to nepotrebno vraćanje u prošlost. Jer po čemu je deklaracija o Jasenovcu drugačija od deklaracije o Srebrenici? - upitao je Marković. 

Da li hrvatska vlada i institucije EU brane NDH?

U kontekstu takve reakcije na crnogorsku deklaraciju, on je istakao da treba pitati i Mišela i hrvatsku vladu da li oni brane NDH, pošto je, kako podseća, Evropska unija nastala na antifašizmu. 

Tanjug printscreen

- Da li se sad oni zalažu da se zaborave zločini NDH, koji su među najvećima u Drugom svetskom ratu? U tom smislu, već sto puta je rečeno da rezolucija o Srebrenici nema dobre strane i ona neće imati velike posledice - rekao je Marković.

Povodom rezolucije crnogorskog parlamenta o genocidu u Jasenovcu, Mauthauzenu i Dahau, Marković je ocenio da su logori Mauthauzen i Dahau ubačeni u ime rezolucije, da ne bi ispalo da rezolucija ima antihrvatski karakter.

- Pri čemu je to malo nespretna odluka, jer Mauthauzen i Dahau nisu logori smrti. Dahau je dosta manji od Jasenovca, a Mauthauzen je jedan od najvećih logora po broju zatvorenika, ali nije logor uništavanja, kao što su logori u Poljskoj ili Jasenovcu - objasnio je Marković.

Marković je naveo da narativ oko pomirenja zavisi od toga kako na uspomene gledaju država, mediji i obrazovni sistem. Na pitanje da objasni sličnosti i razlike između zločina kakvi su genocid u Ruandi i Holokasut, sa zločinom u Srebrenici, Marković je napomenuo da je reč "genocid" izgubila svaku upotrebnu vrednost.

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi