Šoškić imao sumnjive dilove dok je bio na čelu NBS! Evo koga opozicija promoviše kao eksperta koji treba da prepozna korupciju?!

Kredibilitet takozvane anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu, zvanično predstavljene u sredu, 5. februara, više je nego upitan ako se uzme u obzir da predstavlja neformalnu grupu okupljenu bez ikakvog legitimiteta.

Poverenje, odnosno nepoverenje u rad ove komisije crpi se iz biografija njenih članova i njihovog minulog rada.

Koruptivni elementi

Primenom ovih kriterijuma postavlja se pitanje koliko se može verovati bivšem guverneru i profesoru Ekonomskog fakulteta NBS Dejanu Šoškiću da će, kao član ove anketne komisije, odnosno njene potkomisije za ekonomsko-finansijska pitanja, prepoznati eventualne koruptivne elemente u slučaju nadstrešnice kada se zna da je i sam bio upleten u sumnjive finansijske tranše dok je bio na visokoj poziciji u centralnoj banci.

Sukob interesa

Naime, Šoškić je, dok je obavljao funkciju predsednika Saveta NBS, istovremeno bio suvlasnik i direktor privatne firme "Centar za investicije i finansije" (CIF), koja prodaje softvere za upravljanje rizicima bankama i osiguravajućim društvima.

Dejan Šoškić je izabran za predsednik Saveta NBS 26. marta 2009, a s mesta direktora CIF povlači se tek 17. jula iste godine, što pokazuje da je skoro četiri meseca istovremeno sedeo u ovoj državnoj instituciji i na rukovodećem mestu privatne firme. Uz to, on je u trenutku kada je izabran za predsednika Saveta NBS bio i član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Srbije, što je još jedna neregularnost, s obzirom na to da Zakon o NBS štiti autonomiju centralne banke i ne dozvoljava da članovi Saveta NBS budu istovremeno i članovi Vlade Srbije.

Tokom ovog preklapanja, firmu CIF su finansirale brojne banke i osiguravajuća društva, među njima Jubmes, Findomestik, Kredi, Srpska banka, Dunav društvo za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom...

Trgovina uticajem

Šoškić je zatim bio na funkciji guvernera NBS - od 28. jula 2010. do avgusta 2012. godine - i u tom periodu neke transakcije vezane za CIF bude sumnju da je po sredi bila trgovina uticajem.

Naime, nepunih mesec dana od imenovanja na guvernersku poziciju, Privredna banka Beograd u jednoj tranši uplaćuje na račun CIF-a 4.891.529 dinara. Inače, u periodu od 2012. do 2013. godine Privredna banka Beograd uplatila je CIF-u 15.245.950 dinara, a poslednja uplata bila je 1. oktobra 2013. godine, skoro godinu i po dana nakon što je Šoškić dao ostavku na mesto guvernera.

Kako je CIF-u legla ta poslednja uplata, posle 25 dana - 26. oktobra 2013. godine - NBS ovoj banci oduzima dozvolu za rad.

Sličan sled događaja bio je i sa Takovo osiguranjem koje 2012. godine angažuje CIF i veoma intenzivnim uplatama u toj godini uplaćuje ovoj kompaniji 5.301.444 dinara, a kada se posmatra period od 2012. do 2014. godine uplate su bile 6,5 miliona dinara. Poslednja je bila 4. jula 2014, a 27 dana kasnije (31. jula) NBS je oduzela dozvolu za rad Takovo osiguranju i pokrenula je postupak likvidacije. 

Indikativno je i to što je u isto vreme kada je Šoškić izabran za guvernera, na poziciji predsednika Saveta NBS bio Boško Živković, u to vreme takođe suvlasnik firme CIF.

Baš u vreme kada je Dejan Šoškić bio na čelu NBS, pojavile su se nove kompanije koje su finansirale CIF: osim Privredne banke i Takovo osiguranja, finansijeri su bili i Dunav osiguranje, Dunav banka a.d. Zvečan, Unikredit banka, Čačanska i Moskovska, kao i GIZ (Nemačka agencija za saradnju).

Bonus video:

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi