"Novinarka sa ajncerom": Mina Delić iz Sente tvrdi da je novinarka, a u stvari pokušava da započne političku karijeru

Opozicioni aktivista i samozvana novinarka Mina Delić iz Sente pokušava da izgradi političku karijeru tako što izmišlja razne gadosti i piše laži o svojim sugrađanima koji ne žele da učestvuju u pokušaju obojene revolucije koju opozicija, potpomognuta novcem globalista i duboke države, pokušava da izvede u Srbiji.

Delićeva je inače radi za tajkunsku N1 televiziju, ali je angažovana i u mađarskom opozicionom mediju Csaladi kor. Pored toga piše i za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), koji je nastao po ugledu na zloglasni Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) iz Sarajeva, koji je napravio saradnik CIA i USAID-a Dru Saliven. CINS je, inače, deo mreže koja je godinama primala donacije od kriminalne organizacije USAID, NED-a i Fondacije za otvoreno društvo Džordža Soroša.

Uz to Mina Delić ponekad piše i za još neke lokalne medije, a njene tekstove često prenosi i Autonomija, separatiskički portal Dinka Gruhonjića koji se svojevremeno hvalio da je imenjak sa Dinkom Šakićem, zloglasnim upravnikom ustaškog logora Jasenovac.

Ipak, Delićeva u svojoj rodnoj Senti nije toliko poznata kao novinarka, čime je značajnije počela da se bavi tek 10 godina posle sticanja diplome na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, već kao ekološka aktivistkinja, koja je reketirala lokalne firme i funkcionere, a u vezi sa navodnom sečom šume u priobalju Tise.

Printscreen

Delićeva je takođe deo pokreta "Odbranimo šume Fruške Gore", čiji su aktivisti poput Dragane Arsić bili dobitnici priznanja organizacije CRTA, koja je ovih dana predmet istrage povodom zloupotreba i pranja novca dobijenog od USAID-a. 

Konobarisala dok je prijateljima lagala da se bavi novinarstvom u Španiji

Delićeva je inače pre svega radila kao sezonski radnik u kafićima i restoranima na španskom primorju, a za lakoverne sugrađane i posebno ekstremiste iz eko-terorističkih grupa kojima je pripadala, ona je bila tek jedan "objektivni novinar" koji "nije imao sreće da nađe posao u Srbiji". Ipak, kada se po Senti pročulo šta je zaista radila u Španiji, lokalci su je u šali nazvali "novinarka sa ajncerom". Ovaj nadimak povremeno sa podsmehom koriste i Minine kolege iz lokalne opozicije, kojima odavno nije drago što ona pokazuje ambiciju da postane značajnija figura u opozicionim medijima.

Ipak, zrno sreće je pronašla kada je od strane istih onih organizacija koje su finansirale CINS, CRTA i CIN, prepoznat značaj "zelenih" organizacija poput pomenute "Odbranimo šume Fruške Gore" ili "Odbranimo reke Stare Planine", "Ne damo Jadar" i sličnih, iz kojih su iznikle i neke vođe opozicije kao što je Aleksandar Jovanović Ćuta, nakon što je prvo i sam pokušao da napravi mini-hidrocentralu.

Pošto je Srbiju zapljusnuo talas demonstracija grupa finansiranih i od strane Fondacije Braće Rokfeler, poput Kreni-promeni Sava Manojlovića, a u vezi sa rudnikom jadarita, Delićeva je postala "istraživački novinar" i napravila je reportažu "Rio Tinto: Pod otvorenim nebom", koja govori o kompaniji, ali u Španiji, a za koju su ljudi bliski kompaniji tvrdili da je upravo Delićeva preko treće osobe pokušala da izvuče novac da ne bi bila objavljena. Radilo se, dakle, o klasičnom "novinarskom reketu" i ucenjivanju, ali se Delićeva sve vreme u javnosti predstavljala kao "objektivni novinar" kome je "stalo do opšteg dobra".

Oslobađajuća presuda kao poklon od žutog sudstva

Koliko je objektivna i nepristrasna videlo se i nakon što je organizovala blokade saobraćaja u Senti. Međutim, kada je za svoje kršenje zakona trebala da plati, Delićeva nije ni pomislila da za to daje sopstveni novac.

Printscreen

Poput svojih kolega "istraživačkih novinara" KRIK-a, koji su takođe finansirani od strane kriminalnih organizacija poput USAID-a i NED-a, Delićeva je molila za finansijsku pomoć preko srodnih medija kada je optužena da je organizatorka blokade u Senti, a za šta je potencijalna kazna bila 100.000-150.000 dinara.

Bez obzira što je kazna bila samo potencijalna, Delićeva je taj slučaj, iako je očigledno prekršila zakon, predstavila kao pritisak vlasti, policije, tužilaštva na jednu slabu i nezaštićenu novinarku i aktivistkinju.

Srećom po nju, sudstvo i tužilaštvo u našoj zemlji odavno još od 5. oktobra 2000. godine premreženo je žutom kriminalnom hobotnicom, pa je prekršajni sud u Senti, krajem septembra 2022. doneo oslobađajuću presudu, navodeći da "delo za koje se tereti nije prekršaj", iako je Delićeva blokadom mosta ugrozila i bezbednost učesnika u saobraćaju, i građana, i svoju ličnu bezbednost.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi