Noć kada su nestajala sela i svetinje na Kosovu i Metohiji - 17. mart 2004! (FOTO/VIDEO)

Marta 2004. godine, Kosovo i Metohija bili su poprište jednog od najvećih stradanja srpskog naroda u novijoj istoriji. U talasu nasilja ubijeno je najmanje 19 osoba, uništeno 935 srpskih kuća, zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, dok je oko 4.000 Srba proterano iz svojih domova.

Martovski pogrom ostaje dan kada su "goreli vekovi" i predstavlja uvod u nastavak progona Srba sa Kosova i Metohije.

Povod i eskalacija nasilja

Zvanično, povod za pogrom bila je smrt trojice albanskih dečaka u reci Ibar, za šta su Albanci optužili Srbe, tvrdeći da su deca bežala od njih. Međutim, istraga UNMIK-a pokazala je da su optužbe bile neosnovane i da je nasilje bilo unapred planirano.

Dva dana pre pogroma, 15. marta, u selu Čaglavica ranjen je osamnaestogodišnji Jovica Ivić, što je izazvalo proteste Srba u Gračanici, Sušici i Lapljem Selu. Narednog dana, nakon nesreće u Ibru, albanska zajednica pokreće proteste, koji ubrzo prerastaju u nasilne napade na srpsko stanovništvo.

Napadi i širenje nereda

Dana 17. marta, nekoliko hiljada Albanaca naoružanih automatskim puškama prešlo je most na Ibru i napalo Srbe. Međunarodne snage pokušale su da suzbiju nasilje suzavcem i šok bombama, ali neredi su se brzo proširili na Lipljan, Obilić, Zubin Potok, Laplje Selo, Čaglavicu i druga mesta.

U Čaglavici su snajperski ranjene desetine Srba, a njihove kuće spaljene. Neredi su se nastavili 18. i 19. marta, a u znak protesta u Srbiji su zapaljene džamije u Beogradu i Nišu, dok je u Novom Sadu demolirano sedište Islamske zajednice.

Profimedia

 

Zvanični izveštaji i posledice

Prema izveštaju UNMIK-a iz aprila 2004, poginulo je 19 osoba, a povređeno 954, uključujući 61 pripadnika KFOR-a i 65 UNMIK policajaca. Oko 150 Srba pretrpelo je teške povrede, dok ih je više od 4.000 proterano.

Uništeno je preko 800 objekata, među kojima su brojne crkve i manastiri:

Prizren – zapaljeni Bogorodica Ljeviška i Manastir Svetog arhangela Mihaila
Zočište – miniran Manastir Svetih Kozme i Damjana
Kosovsko Polje – spaljene Crkva Svetog Nikole i Crkva Svete Katarine
Peć – zapaljene Crkva Svetog Preteče, Crkva Svetog Jovana Krstitelja i Stara mitropolija

Napadnute su i bolnice, škole i pravoslavna groblja, dok je KFOR evakuisao monahinje iz Manastira Devič pre nego što su ga naoružane albanske grupe spalile.

Profimedia

 

Organizacija pogroma

Prema svedočenjima, pogrom su organizovali pripadnici tzv. Dreničke grupe, pod rukovodstvom Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja. Milovan Drecun je naveo da je specijalna jedinica "Orlovo oko", formirana u martu 2004, bila ključna za sprovođenje nasilja.

Procene UNMIK-a pokazuju da je u neredima učestvovalo oko 60.000 Albanaca, dok je međunarodno pravosuđe procesuiralo samo sedam slučajeva uništavanja crkava i osudilo 67 osoba.

Istraga nesreće na Ibru i izveštaj međunarodnog tužioca Pitera Tinslija dokazali su da Srbi nisu imali nikakvu odgovornost za smrt albanskih dečaka, što je potvrdila i UNMIK policija. Međutim, to nije sprečilo jedan od najtežih talasa nasilja nad Srbima na Kosovu i Metohiji.

 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi