Opasna kampanja pod pokroviteljstvom Đilasa i Šolaka! Koje sve grupe vrše pritisak na blokadere da uđu u radikalizaciju protesta

Sve je jasnije da pojedine političke grupacije pokušavaju da zloupotrebe studentske proteste zarad svojih ciljeva. Najnovija dešavanja, uključujući incidente i napade u Nišu i Odžacima, pokazuju jasan trend radikalizacije, koji ide u pravcu nasilnih metoda i pokušaja da se mirne demonstracije iskoriste za političku destabilizaciju.

Sve je više dokaza da politički akteri žele da prisvoje studentske proteste, koji su inicijalno uživali široku podršku građana. Ove grupe pokušavaju da, kroz pritiske i manipulacije, preusmere pažnju javnosti i studentsku energiju ka sopstvenim interesima, tvrde izvori upućeni u dešavanja na terenu.

Prema informacijama, iza logističke i finansijske podrške ovim pokušajima stoje lider SSP-a Dragan Đilas i njegov poslovni saradnik Dragan Šolak. Njih dvojica, navodno, ne štede resurse kako bi – preko studentskih protesta – pokušali da dođu do vlasti mimo izbora.

Poslednjih nedelja pojačani su pritisci na organizatore protesta da prihvate političke zahteve, uključujući sve češće pominjanje tzv. „vlade narodnog poverenja“, poznatije kao „Đilasova vlada“. Ova ideja sada se pokušava plasirati kao deo studentske platforme, iako je očigledno da je reč o političkom projektu opozicionih lidera.

Radikalizacija protesta

Napadi na javne institucije i predstavnike vlasti, kao što su incidenti u Bogatiću i Nišu, gde su institucije gađane jajima i kamenicama, dešavaju se pod izgovorom studentske borbe, iako su među učesnicima najčešće politički aktivisti, a ne studenti.

Organizacije kao što su Crta, Stav, Sviće, ali i Anketna komisija koja je nastala nakon incidenta na novosadskoj železničkoj stanici, sada sve češće deluju kao političke tribine koje otvoreno zagovaraju ciljeve opozicije.

Simbioza sa opozicijom

YouTube/Kurir TV

 

Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković ocenjuje da je od početka bilo pokušaja da se političke stranke inkorporiraju u studentski pokret.

"Videli smo više puta poznata opoziciona lica na studentskim skupovima, kako drže govore i pokušavaju da radikalizuju inače mirne proteste. Ideja je jasna – kada studenti 'odrade svoj deo posla', opozicija nastupa i pokušava da preuzme inicijativu“, kaže Petričković.

On ističe da su radikalne akcije zapravo pokušaji da se podigne pritisak na vlast, koristeći studentski legitimitet kao paravan za političke ambicije.

"Očigledan primer je ta "prelazna vlada" koju su do sada stidljivo koristili, a sada sve više ističu tu ideju i pokušavaju da je nametnu kao studentski zahtev. Verujem da će biti i pokušaja još veće radikalizacije, od čega se deo studenata jasno ograđuje, ali opozicija ne odustaje od nuđenja dilova studentima. Jednostavno, pogaziće sve ono za šta su studenti dobili simpatije zbog njihovog anarhističkog pokušaja da dođu na vlast", jasan je Petričković.

Nasilje kao strategija

YouTube/Kurir TV

 

Sličnog mišljenja je i politički analitičar Dejan Miletić, koji upozorava da je Đilasova politička struktura odustala od dijaloga i okrenula se nasilju kao sredstvu političke borbe.

"Oni igraju na kartu nasilja, verujući da će time uzdrmati vlast i otvoriti sebi prostor za delovanje. To je izuzetno opasno i može ostaviti duboke posledice, kako na studente tako i na političku scenu Srbije u celini“, navodi Miletić.

On dodaje da nasilje ne samo što ugrožava institucije, već i diskredituje opozicioni rad, jer unosi dodatnu nestabilnost u ionako osetljivu društveno-političku klimu.

 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi