Kada vidite "bratimljenje" s policijom – NIŠTA nije slučajno, i NEKO je već ranije razmišljao o tome! (VIDEO)

Nakon protesta ekstremista opozicionih partija u centralnim beogradskim opštinama, došlo je do još jednog performansa o kojem je govorio Srđa Popović, osnivač firme za sprovođenje obojenih revolucija, Canvas, koji bi trebalo da pokaže da policijski službenici "prelaze na stranu naroda", zanemarujući činjenicu da su pripadnici MUP-a koji štite ustavni poredak zemlje zapravo na strani naroda.

"Bratimljenje" sa policijom nije slučajno, već dobro planirani performans, kako svedoči sam Popović, da se preko mladih aktivistkinja opozicionih partija koje grle policajce pošalje poruka da su policijski službenici bliski anarhistima i da će odbiti naređenje kada isti ti anarhisti iz "mirnog" protesta pređu na nasilne akcije, kakve su viđene u Nišu kada su brutalno napadnute i žene, Danijela Krstić i Tamara Milić, čije su fotografije povreda šokirale srpsku javnost.

- Neko vas je lagao u vezi sa uspešnom i spontanom nenasilnom revolucijom...Tako nešto ne postoji na svetu. Kada god vidite mlade ljude na čelu reda kako pokušavaju da se združe sa policijom ili vojskom, neko je već ranije razmišljao o tome - rekao je Popović, potvrđujući da upravo on i njegov Canvas stoje iza ovih akcija.

Štaviše, Popović je otvoreno rekao i da su protesti u Srbiji, Slovačkoj i Gruziji u januaru bili sinhronizovani, navodeći da se "Slovačka pridružila Srbiji i Gruziji u protestu protiv korumpirane vlasti", iako su formalni razlozi za proteste u sve tri zemlje bili potpuno različiti.

Potvrdu potpuno istog načina izvođenja obojene revolucije, bez obzira na formalne zahteve, razloge i povode, dobili smo i kroz scene u parlamentu Mađarske ovog meseca, gde je viđen identičan performans kao u parlamentu Srbije, kada je opozicija dimnim bombama i biber sprejem pokušala da prekine sednicu Skupštine.

Rukopis stratega obojenih revolucija Popovića prepoznatljiv je i po drugim primerima, koji su karakteristični za njegov rad, posebno kada se u obzir uzme odnos ka policiji, gde se najčešće pojavljuju "srceparajuće" scene poklanjanja cveća policiji (što je praksa svih anarho-levičarskih pokreta od vremena Vijetnamskog rata), a što je takođe veoma važan korak za slanje poruke o "prelasku policije na stranu naroda".

Verovatno najpoznatiji fenomen deljenja cveća snagama reda viđen je 2003. godine u Gruziji, kada je između ostalih i pokret "Kmara", tj. Dosta, koji je preuzeo ikonografiju Popovićevog Otpora, stisnutu pesnicu, ali i metod rada, usvojio i princip "bratimljenja" sa policijom, pa je i čitava obojena revolucija nazvana "Revolucija ruža", gde su na kraju i učesnici međusobno delili cveće, što je bio znak prepoznavanja.

S obzirom da je "neko već mislio o tome", kako kaže Popović o grljenju policajaca i u Beogradu, u obojenoj revoluciji u Srbiji ovih meseci prepoznatljivi su još neki elementi, a koji se tiču principa "laughtivism", koji je Popović implementirao i čija je srž ismevanje, posprdan odnos ka institucijama i posebno ličnostima, a što vrlo brzo usvoji i šira zajednica, o čemu je do detalja govorio on sam.

Međutim, da čak i onima koji prave strategiju i taktiku za izvođenje obojenih revolucija širom sveta često fali inspiracije, svedoči upravo prepisivanje "aktivnosti" demonstranata na protestima protiv vlasti, koje služe da uniformišu, mobilizuju i na zabavan način predstave napad na ustavni poredak zemlje.

U Srbiji je tako pravopisna greška u reči "đaci" načinjena od strane uličnog crtača grafita, iskorišćena da se ismeje preko 2 miliona onih koji glasaju za vladajuću partiju, a posebno njeni funkcioneri koji vrše vlast, a koji su bili predmet napada, kao i studenti koji žele da uče i nisu podlegli pritisku terorističkih grupa da blokiraju svoje fakultete i svoj život za tuđi račun.

"Ćaci" u Srbiji, pre samo 11 godina, 2014. godine. u Ukrajini su bili "moskalji", pežorativno nazvani svi aktivisti i pripadnici suverenističkih partija, koje su se zalagale za dobre odnose sa Moskvom, tj. Rusijom, kao i svi građani koji su govorili ruski jezik, dajući ovom nazivu rasistički ton.

U Ukrajini, kao i u Srbiji, taj termin je uskoro po receptu Srđe Popovića upotrebljen u akciji skakanja uz slogan "Ko ne skače taj je Moskalj/Ćaci".

Osim aktivista desničarskih pronacističkih grupa poput Desnog sektora, ovaj slogan i karakteristično skakanje, kakvo viđamo i u Srbiji ovih dana, viđeno je i na stadionu Dinamo Kijeva, gde su ga preuzele huliganske frakcije Sektora unutar navijača ovog fudbalskog kluba.

Cilj ovakvih akcija je dehumanizacija svih onih koji se ne slažu s njima. U slučaju Srbije to je čitav deo našeg naroda, što je posebno opasno kada se vidi da tradicionalni srpski neprijatelji, Hrvati i Albanci, sklapaju vojne saveze protiv Srbije, i protiv svega što je srpsko na Balkanskom poluostrvu.

U tom procesu, onaj ko je "Ćaci" više nije Srbin, a samim tim nije više ni čovek, što daje pravo svakome da ga omalovaži, napadne, pretuče, "jaše", "dinsta" i šta god da kaže ekstremista Jovo Bakić da bi sa tim "neljudima" trebalo da se radi.

Upravo u momentu kada u Srbiji pored "pumpanja" počinje da se skače, pomenuti Srđa Popović objavljuje i scene iz Irana, gde demonstranti, iste političke naklonosti kao što su i svi izvođači obojenih revolucija širom sveta, upravo plešu i skaču, što posebno apostrofira Popović.

Iste scene viđene su i u Turskoj na protestima protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, gde masa u jednom trenutku počinje frenetično da skače uz uzvikivanje političke parole u stilu "Ko ne skače taj je....", a što su korisnici društvenih mreža prokomentarisali na način da se to dešava u Turskoj i Ukrajini, kao i u još jednoj zemlji (Srbiji), ali se svi prave da se ne dešava, upravo po receptu Srđe Popovića.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi